Ministarstvo spoljnih poslova Srbije i Uprava za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu obnovila je, posle deset godina, lepu tradiciju da se povodom državnog praznika – Dana primirja u Prvom svetskom ratu, nagrađuju najzaslužniji Srbi iz dijaspore i regiona.
U razgovoru za „Vesti“, laureati ovogodišnjih priznanja ne kriju zadovoljstvo što je država prepoznala njihov angažman kako na polju kulture i očuvanja srpskog jezika i tradicije, tako i nauke.
– Činjenica da smo nagrade, koje se deset godina nisu dodeljivale, dobili na dan pobede u Prvom svetskom ratu, znači jedan novi odnos naše države prema dijaspori koji je konkretno, i suštinski važan jer bez saradnje dijaspore i matice nije moguće uraditi ozbiljne poslove koji su pred nama, a to je formiranje velikog broja škola dopunske nastave. Prosvjeta, uz pomoć Uprave za dijasporu, ove godine otvorila osam novih škola, a bila je odlučujuća pomoć u tome da sada možemo da dupliramo naše kapacitete – zadovoljan je Srđan Mijalković, jedan od osnivača Odbora Srpskog prosvetno-kulturnog društva Prosvjeta u Austriji koja sada, u 16 odeljenja okuplja više od 400 mališana svih uzrasta koji žele da nauče srpski jezik, pišu ćirilicom, ali i da ne zaborave ko su i odakle su.
On je istakao da su napravili strukturu kako te škole treba da izgledaju i funkcionišu, što je bio prvi korak, i da bez toga ne bi bilo ni pomoći države.
– Sada nastava srpskog jezika, posebno u Austriji gde je Prosvjeta aktivna, može da se podigne na viši nivo i zajedno sa državom možemo da radimo na mnogo ozbiljnijem projektu, a to je status najvećeg jezika u dijaspori. To je važan posao, a mora se raditi zajedno i koordinirano sa Srbijom jer svi nametnuti modeli do sada su se pokazali neodgovarajućim – istakao je Srđan Mijalković, dobitnik nagrade „Dositej Obradović“.
Srpski naučnik svetskog glasa, doktor hemije i direktor jedne od najrespektabilnijih švajcarskih farmaceutskih kompanija Svis rokets iz Bazela koja se bavi otkrivanjem leka protiv raka i druge generacije vakcina protiv Covid-19, dr Vladimir Cmiljanović, ističe da je nagrada „Nikola Tesla“ koju je dobio, ogromno priznanje za dosadašnji rad na polju nauke, raznih oblasti biotehnologija.
– Znamo svi ko je bio Nikola Tesla. Naučnik svih naučnika, pa je za mene lično i za moj tim to veliko priznanje i ponos. Inače, Nikola Tesla kao srpski naučnik koji je otišao u Ameriku izumeo je naučna dostignuća koja i dan-danas žive, a dobiti ovako jedno priznanje sa njegovim imenom je velika stvar. To je i velika motivacija da mi mlađi naučnici pođemo njegovim putem. I trudimo se.
Podsećajući da je upravo za „Vesti“ prošle godine dao veliki intervju, pitali smo ovog naučnika i dokle se stiglo sa njegovim snom da „otkrije lek za rak, ali i ovu novu pošast Covid-19“.
– Prvi lek protiv raka koji dolazi iz naših istraživanja u Bazelu je već 2010. godine registrovan pod imenom Afinito. Druga generacija tog leka, pod nazivom Bimiralizib je u kliničkim ispitivanjima i očekujemo da će za par godina izaći na tržište za različite kancere. Kada je reč o vakcini za Covid-19, trebalo bi da krenemo u klinička istraživanja za nekoliko meseci.
Svečanost u Solunu
Ministar spoljnih poslova Nikola Selaković i direktor Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu Arno Gujon u Solunu su uručili posebnu nacionalnu nagradu Majka Srbija za životno delo i nesebičnu posvećenost jačanju srpskog naroda u rasejanju Đorđu Mihailoviću (93), čuvaru Srpskog vojničkog groblja Zejtinlik. Na svečanosti u Generalnom konzulatu Srbije u Solunu, Selaković je istakao da, ako je iko zaslužio tu nagradu, onda je to upravo Deda Đorđe Mihailović.
– Majka Srbija ide tu gde su joj sahranjena deca, kod vas. Vi ste više od čuvara groblja, čuvar ste sećanja i identiteta srpskog naroda i pokazujete cenu slobode i zato je mi čuvamo – poručio je Gujon.
Mihailović je istakao da je nagrada Majka Srbija velika čast za njega.
– Ja sam siromah iz siromašne porodice. Nisam bio ni mnogo dobar đak. Voleo sam samo istoriju i geografiju. Ceo svoj život posvetio sam groblju – rekao je deda Đorđe.
Nagrade Srbima u Crnoj Gori
Momčilo Vuksanović, predsednik Srpskog nacionalnog saveta Crne Gore, dobitnik je nagrade „Slobodan Jovanović“ zbog doprinosa očuvanju srpskog identiteta u ovoj zemlji.
– Ovo nije priznanje samo za mene i Srpski nacionalni savet koji se već više decenija, u teškim uslovima, bori za očuvanje, srpskog identiteta. Ministarstvo spoljnih poslova Srbije je to prepoznalo i izuzetno sam srećan zbog toga.
Na pitanje da li se sa promenom vlasti u Crnoj Gori položaj Srba popravio, Vuksanović odgovara da jeste „malo bolji“, ali ne kako su očekivali.
– Nadamo se da će ubuduće doći do promena koje će omogućiti i da Srbi u Crnoj Gori budu u ravnopravnom tretmanu sa drugim narodima i nacionalnim zajednicama – rekao je Vuksanović.
Nacionalna nagrada Vuk Karadžić, podsetimo, pripala je profesorki Filozofskog fakulteta u Nikšiću, predsednici Matice srpske u Crnoj Gori Jelici Stojanović.
Heroji Srbije
Čestitajući na prestižnim nacionalnim priznanjima, ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković, istakao je da ove nagrade nose imena ljudi koji su u jednom trenutku bili deo srpskog rasejanja, ali je njihovo delo uzidano u temelje srpske države i nacije.
– Srbi u rasejanju i regionu integralni su deo naše nacije i svaki njihov uspeh na polju, kulture, umetnosti, sporta, nauke, prosvete je na ponos Srpstva. U eri globalizacije kada postoje snažne tendencije da se nacionalne posebnosti i identiteti brišu i zamenjuju pseudoidentitetima, naš prioritet mora biti očuvanje srpskog jezika, ćirilice, srpske kulture, običaja i drugih posebnih identitetskih obeležja gde god naš narod da živi – istakao je Selaković i dodao da su nacionalna priznanja zato i dodeljena onima koji su svoj život podredili naporu da se srpski jezik govori i da se srpsko ime čuje.
– To se posebno odnosi na zemlje u kojima bi, da nema ovih ljudi, srpski jezik i ćirilica iščezli u moru tuđih jezika. Preduslov da naš narod ima budućnost je da nas ima, ali da se preko negovanja srpskog jezika i naše ćirilice ne sme da bude intelektualni podvig, već je to pitanje opstanka naše nacije – poručio je Selaković i naveo da su, zahvaljujući Upravi za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu, samo u poslednjih godinu dana otvorena 23 nova odeljenja, sa 800 mališana, za učenje srpskog jezika.
Arno Gujon, direktor Uprave za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu, uručujući nagrade poručio je da Srbija ceni hrabrost i žrtvu koju su dobitnici proneli, svako u svojoj oblasti.
– Danas nagrađujemo upornost, istrajnost, posvećenost, nagrađujemo ljude koji rade svaki dan u obrazovanju naše dece, u zaštiti prava interesa srpskog naroda, u očuvanju srpskoj jezika i pisma ma gde Srbi žive, u istraživanju i nauci što je za dobrobit cele planete. Vi ste heroji Srbije i uzori koji su posvetili svoj život u ispunjenju višeg cilja – poručio je Gujon.
