Problemi sa prekomernim zagađenjem vazduha u Srbiji su isti svake grejne sezone, izjavila je danas ministarka zaštite životne sredine Irena Vujović i navela da država prvi put ima jasnu strategiju i da intenzivno radi na rešavanju tog višedecenijskog problema.
Vujović je za Tanjug rekla da se u Beogradu s vremena na vreme beleži prekomerno zagađenje, ali da je kvalitet vazduha u prestonici čak i bolji nego ranijih godina.
“Ne možemo promeniti kvalitet vazduha u jednom danu ili godini, to je dugotrajan proces za koji su potrebna sredstva i vreme za realizaciju. Važno je da smo krenuli i da imamo plan za rešavanje tog problema kako bismo svake sledeće godine imali što bolji kvalitet vazduha“, naglasila je Vujović.
Podsetila je da je država ove godine davala subvencije za zamenu kotlarnica u javnim ustanovama širom Srbije i izrazila uverenje da će to promeniti sliku u mnogim gradovima u kojima je ranijih godina beleženo prekomerno zagađenje.
Kada je reč o kvalitetu vazduha u Beogradu, Vujović napominje da ne treba pratiti razne neverifikovane aplikacije i ističe da je vazduh u Beogradu kvalitetniji nego ranijih godina.
Napominje da su najveći zagađivači kotlarnice na ugalj ili mazut i individualna ložišta u domaćinstvima i navodi da je država zajedno sa lokalnim samoupravama radi i na rešavanju tog problema i da daje subvencije građanima za zamenu kotlarnica.
“To jesu najveći zagađivači i apelujem na građane da, ukoliko su u mogućnosti, promene način grejanja i pređu na ekološki prihvatljivije energente. Onima koji to nisu u mogućnosti trudićemo se da dajemo subvencije“, kaže Vujović.
Kada je reč o problemu aerozagađenja, navaodi da su ove godine izdvojena značajna sredstva za pošumljavanje i da će biti zasađeno 150.000 sadnica na 420 hektara površina.
“Pojedini gradovi i opštine su to već učinili, dok će ostali to učiniti tokom novembra i decembra kada je sezona sadnje, a nastavićemo istim tempom i sledeće godine“, naglašava ministarka.
Veliki zagađivači su, dodaje, i vozila zbog čega je, kako kaže, izdvojila 150 miliona dinara za subvencionisanje hibridnih i eko vozila.
“Odziv je bio sjajan što govori da su građani promenili svest i da žele da doprinesu boljem kvalitetu vazduha i životne sredine“, navodi Vujović.
Ukazuje i da se sprovodi projekat čiscćenja istorijskog otpada iz fabrika koje su bile privatizovane ili u stečaju, a iz kojih, kako kaže, nikada u potpunosti nisu uklonjene hemikalije i opasni otpad.
Kako kaže, opasni otpad biće uklonjen iz fabrika kao što su Ikarbus, Rafinerija nafte Beograd, Prva petoletka, Elektroindustrija Niš…
“Moramo da budemo ujedinjeni, ovo je zajednčka borba koja nije laka i ne može da se sprovede za kratko vreme, ali sadašnja vlast je, u odnosu na prethodne, odvojila značajna sredstva i da je to otpočelo“, ističe Vujović.
Najavljuje da će do kraja godine biti usvojen i Program kvaliteta vazduha zajedno sa Akcionom planom za period 2022-2030 i ističe da Srbija prvi put dobija takav dokument, kao i da je održano nekoliko konferencija u kojima je učestvovala šira javnost kako bi taj program bio izrađen na što bolji način.
“Očekujemo uskoro još jednu javnu raspravu, a nakon toga i da ga usvoji Vlada Srbije. Kada program bude izrađen, znaćemo tačno koliko su nam sredstva potrebna, u kom vremenskom periodu možemo nešto da uradimo, kako bismo poboljšali kvalitet vazduha u Srbiji do 2030.godine“, navodi Vujović.
