Jedino uz snažnu podršku SAD proces proširenja Evropske unije na Zapadni Balkan može opet da dobije svoj puni smisao, jer neke članice EU su toliko protiv daljeg širenja unije da je to bukvalno na izdisaju, kaže za „Vesti“ Suzana Grubješić, potpredsednica Centra za spoljnu politiku, povodom izjave Gabrijela Eskobara, specijalnog izaslanika SAD za Zapadni Balkan, da sve zemalje regiona treba da postanu deo EU i to brzo. Ovaj stav, izrečen na Beogradskom bezbednosnom forumu, Eskobar je ponovio pred Odborom za spoljne poslove Predstavničkog doma američkog Kongresa.
EU konstantno, kako ukazuje Suzana Grubješić, odlaže integracije zemalja Zapadnog Balkana.
– Odlaže se čak i davanje datuma za otpočinjanje pregovora Severnoj Makedoniji i Albaniji, što je prvi stepenik na tom putu, a Srbija i Crna Gora, koje su daleko odmakle u samom procesu, stoje već dve godine u mestu, dok BiH nema nikakve šanse da ispuni nekih 14 prioritetnih oblasti koje je zadala Evropska komisija i da postane kandidat za članstvo – kaže nekadašnja potpredsednica Vlade za EU integracije.
Kada se, prema njenim rečima, ima sve to u vidu, nesporno je da samo SAD mogu da poguraju Zapadni Balkan prema EU, kao što su to radili i u prethodnim proširenjima.
– Sigurno da bez američke podrške ne bi bilo ni onog velikog prijema 10 zemalja 2004. godine, a naročito kasnije 2007. kada je priključena Bugarska i Rumunija. To znači da je konstanta američke politike da ceo Zapadni Balkan bude u EU, jer smatraju da će, na taj način, tenzije u ovom regionu biti daleko, daleko manje nego što su sada, odnosno kad svi budemo unutar EU – objašnjava sagovornica, uz napomenu da se sa stanovištem SAD ne slažu neke od najmoćnijih članica Unije.
Nedavni predlog Slovenije je bio da se EU do 2030. proširi na ceo Zapadni Balkan, ali je odlazeća nemačka kancelarka Angela Merkel jasno stavila do znanja da je protiv fiksnog predloga, pa je prijem zemalja regiona ostao u magli i posle slovenačkog samita „EU – Zapadni Balkan“.
Na naše pitanje mogu li SAD da promene stav najmoćnijih u EU i da do integracija dođe u ovoj deceniji Suzana Grubješić kaže da nada uvek postoji, ali i da od nade do realizacije nekad protekne mnogo vremena.
– Ova američka administracija je daleko više zainteresovana za to partnerstvo sa Evropom i Zapadni Balkan se uvek nekako nađe na agendi kada razgovara američki predsednik Džosef Bajden, recimo svojevremeno sa Angelom Merkel ili sa drugim evropskim zvaničnicima. Znači, svesni su da u ovom regionu problem postoji, a da se makar delimično može rešiti tako što bi se ubrzao put integrisanja regiona u EU – zaključuje Suzana Grubješić.
Reformski put
Gabrijel Eskobar je na onlajn forumu politiku SAD prema regionu opisao kao „konzistentnu“.
– EU je pokretač mogućnosti i svaka zemlja koja je pristupila postala je demokratskija, prosperitetnija i stabilnija, a status kandidata za EU pokrenuo je potrebne reforme. Zato SAD žele što pre da vide Zapadni Balkan u EU i na tome rade sa evropskim partnerima. Dok mnogi na Balkan gledaju kao na prostor konflikata 1990-ih, SAD ga posmatraju kao prostor 21. veka pun prilika – objasnio je Eskobar.
Paket ili regata?
Suzana Grubješić je sigurna da uz američku volju integracije mogu da se ubrzaju.
– Ono što nisam uspela da vidim je da li još uvek važi princip da zemlje napreduju i pridružuju se EU u skladu sa sopstvenim rezultatima, odnosno da li i dalje važi taj princip regate ili će nas EU tretirati kao paket rešenje zemalja što bi dosta usporilo Srbiju i Crnu Goru, koje su duboko u pristupnom procesu EU – ukazala je Suzana Grubješić.
