Ključni zadatak novoimenovanog ambasadora SAD u Srbiji Kristofera Hila biće da obezbedi priznanje Kosova od strane Srbije i tu nema dileme, kaže novinarka Ljiljana Smajlović uz ocenu da kadrovski potez Vašingtona upućuje na pokušaj američkog predsednika Džozefa Bajdena da bude „efikasniji“ na Balkanu od dvojice njegovih prethodnika.
– Kad američki predsednik povlači takvog diplomatu iz penzije, ne čini to da bi ga postavio samo za ambasadora SAD u Beogradu, već da on bude glavni čovek Amerike u regionu. Hilova reč iz Beograda značiće više nego reči američkog ambasadora u Prištini, Sarajevu ili Skoplju – kaže Smajlović.
Kako kaže, imenovanje Hila na ambasadorsko mesto u Srbiji može delovati kao loša vest za zvanični Beograd, jer je, kako navodi, reč o veteranu američke politike koji je na oštroj politici i strogom i ne naročito prijateljskom odnosu prema Srbima razvio saradnju i stekao dobre veze sa sadašnjim američkim predsednikom.
S druge strane, navodi Smajlović, to je možda dobra vest za opoziciju u Srbiji koja će, kako kaže, da se raduje ambasadoru koji bi mogao da bude stroži prema Aleksandru Vučiću jer će, kako navodi, najverovatnije da više drži stranu kosovskim Albancima nego što su to ranije činili pojedini američki zvaničnici iz ambasada regiona.
Govoreći o diplomatskom angažmanu Hila na Balkanu tokom 90-ih, Smajlović navodi da je Hilov prvi mentor u Stejt departmentu bio Ričard Holbruk, glavni američki pregovarač tokom mirovnih pregovora u Dejtonu i da ga je „izvukao iz anonimnosti“, a kasnije uticao i na to da Hil posreduje u pregovorima između Beograda i Prištine pre bombardovanja 1999.
– Koliko god Hil govorio da je to bio njegov neuspeh i da nije uspeo da pomiri dve strane, mislim da nikada nije bila ideja da se (Slobodan) Milošević pomiri sa Rugovom nego da se pripremi teren za ono što će biti posle – navodi Smajlović.
Navodi da je Hil održavao veze sa UČK i da je spojio Holbruka sa UČK, kao i da je, dok je Holbruk bio na javnoj vetrometini, „iza paravana“ pripremao bombardovanje Srbije, odnosno, tražio povlačenje Srbije sa teritorije KiM.
– Ovo je pokušaj da se uradi nešto od onoga što je bila suština Bajdenovog angažmana oko Balkana, a to je uvek bio pritisak na Srbiju i uvek mu je Srbija u svemu bila kriva. Ipak, ne mora nužno da znači da će uslediti istinski i veoma žestok pritisak na Srbiju – navodi Smajlović.
Kao pozitivnu stranu Hilovog imenovanja navodi to što je reč o diplomati koji razume situaciju u regionu i što je, kako kaže, verovatno bolje razume nego 1998. i 1999. godine, kao i da je imao mnogo vremena da „razmisli šta je sve Amerika pogrešno radila na Balkanu“.
Podseća i da je Hil posle angažovanja oko Kosova poslat za ambasadora u Iraku i da su se Amerikanci posle „prelakih“ uspeha na Balkanu ohrabrili da nastave sa intervencijama i promenama režima.
– To se loše završilo, kao što se i relativno loše završila Hilova ambasadorska uloga u Iraku. Ako tražimo dobro u njegovom imenovanju, mislim da Hil bolje od drugih može da vidi šta nije bilo u redu u onome što su Amerikanci ovde radili 1998. i 1999 – navodi Smajlović.
Kako kaže, SAD nisu stvorile „demokratsku oazu“ na Kosovu i nisu uspele da nagovore svoje evropske saveznike da priznaju Kosovo, zbog čega očekuje da bi Hil, kako kaže, mogao da ima inteligentniji i uravnoteženiji pristup ovom regionu nego u prošlosti.
Komentarišući ocene da će Hilov zadatak biti i da smanji uticaj Rusije i Kine, Smajlović kaže da se to podrazumeva i da Amerikanci uvek žele da smanje uticaj te dve zemlje, ali da se borba za uticaj trenutno vodi u Africi, Siriji, Iranu…
– U svakom slučaju, gde god da ode američki ambasador, uvek će se truditi da smanji uticaj Rusije i Kine , kakav god da je taj uticaj – navodi Smajlović.
