„Sa više od 8.000 zaraženih dnevno i 40 umrlih, epidemiološka statistika nikad nije bila gora, a crvene zone se ubrzano pune. Nepoštovanje mera i ispuštena šansa da se tokom leta vakciniše veći broj građana glavni su razlozi za to“, rekao je doktor Zoran Bekić, koordinator punkta za vakcinaciju na Beogradskom sajmu i direktor Doma zdravlja Savski venac.
U ovakvoj situaciji mora se razmišljati o uvođenju drastičnijih mera, pa i o zatvaranju, ali samo ukoliko bi se to vreme iskoristilo za ubrzanu vakcinaciju.
Ove nedelje imali smo pik ovog talasa pandemije, a prema rečima doktora Bekića, trenutni parametri ukazuju da je to posledica usporene vakcinacije, nepoštovanja epidemioloških mera i pojave delta soja.
– Šansu da se izborimo sa epidemijom ispustili smo u junu i julu i danas nam umire na desetine ljudi. Što se vakcinacije tiče, stigli smo do 53 odsto. Daću primer Portugalije, koja je u januaru imala 10.000 zaraženih dnevno i 30 umrlih na milion stanovnika, a danas su, zahvaljujući restriktivnim merama i vakcinaciji, na 84 odsto vakcinisanih građana i imaju svega 50 inficiranih dnevno – rekao je doktor Zoran Bekić.
U Srbiji je premašen rekord iz decembra prošle godine i to se vidi i u svim kovid ambulantama, kaže doktor Bakić, koji je i direktor Doma zdravlja Savski venac.
– Tokom leta je u našim ambulantama bilo oko 100 pregleda dnevno, a sada ih je preko 380 i pacijenti dolaze sa sve težom kliničkom slikom, sa temperaturom i upalom pluća – navodi Bekić.
Mada epidemija bukti, doktor Bekić kaže da interesovanje za vakcinaciju nije veliko i da je najviše zainteresovanih za treću dozu vakcine.
– Veoma usporeno ide i to se vidi, mi smo u vrhu po broju obolelih u svetu. Došli smo do kraja i ne možemo ići unazad, ovi brojevi će ići samo nagore. U ovakvoj situaciji mora se razmišljati i o uvođenju drastičnijih mera, pa i o zatvaranju, ali samo ukoliko bi se to vreme iskoristilo za ubrzanu vakcinaciju – rekao je koordinator punkta za vakcinaciju na Beogradskom sajmu.
Kada je reč o uvođenju kovid propusnica na pojedinim fakultetima i obaveznoj vakcinaciji zdrastvenih radnika i zaposlenih u javnim službama, doktor kaže da one ne treba da se odnose samo na pojedine grupe.
– Uvođenje kovid propusnica već je preporuka Kriznog štaba i ja to pozdravljam, ali apelujem na druge fakultete, a ne samo na Medicinski i Stomatološki, da uvedu kovid propusnice. Vakcinacija zdravstvenih radnika je neophodna iz više razloga, ali i svih osoba koje rade u prostorijama gde boravi više ljudi, dakle u svim javnim ustanovama – rekao je Zoran Bekić.
„Kasno za kovid propusnice“
Virusolog Tanja Jovanović rekla je da se nalazimo u dramatičnoj situaciji u vezi s pandemijom koronavirusa i da prioritet svih prioriteta treba da bude masovna vakcinacija prvom dozom vakcine. Ističe da je u ovom trenutku kasno za kovid propusnice. Restriktivne mere bi bile, kako kaže, zatvaranje posle 17 časova kafića, restorana, osim apoteka, pumpi i prodavnica prehrane, dok ne padne broj inficiranih.
– Stvarno je epidemija u četvrtom talasu dostigla pik, imamo veliki broj inficiranih, hospitalizovanih, ogromne redove ispred kovid ambulanti i, s druge strane, vrlo teške bolesnike koji su hospitalizovani – rekla je Jovanovićeva.
Prema njenim rečima, više nema mesta u kovid bolnicama, a zatvaraju se bolnice namenjene drugoj vrsti pacijenata.
– Nalazimo se u alarmantnoj situaciji da moramo da uvedemo mnogo restriktivnije mere kako bismo u ovoj fazi uspostavili kontrolu nad epidemijom – istakla je Jovanovićeva.
Ukazuje da je u ovom piku kasno za kovid propusnice, nemamo kolektivni imunitet, pre kovid propusnica moramo da smanjimo stopu obolevanja, velika je cirkulacija virusa u populaciji – i vakcinisane osobe dolaze u kontakt sa virusom.
Virus sada ima šansu da inficira pre svega nevakcinisane osobe, pa je u virus kontinuirnoj cirkulaciji u populaciji, smatra ona.
Restriktivne mere bi bile, kako kaže, zatvaranje posle 17 časova kafića, restorana, ali ostaju otvorene apoteke i prodavnice prehrane, kao i benzinske pumpe, dok ne padne broj inficiranih osoba.
Brojevi su vrh ledenog brega, ima onih inficiranih koji i ne dođu do lekara i imaju blažu kliničku sliku, podvlači ona.
Smatra da ima mnogo grešaka u hodu, i mediji su, kako kaže, napravili greške, jer ima informacija koje stanovništvo dovode u zabludu.
S druge strane, imamo epidemijske mere na papiru, a ponašamo se da ne postoje, istakla je dr Jovanović, dodajući da nemamo inspekciju koja bi kažnjavala ljude koji se ne pridržavaju mera.
– Kada bismo poštovali samo osnovne mere, situacija bi bila potpuno drugačija. Kada dođemo u situaciju sa ovakvim brojevima, onda moramo misliti na nešto rigoroznije mere, ali mora biti izvršena kontrola nad sprovođenjem tih mera – kaže Jovanovićeva.
Jovanovićeva kaže da imamo dominaciju delta varijante virusa, koji se brže prenosi, jedna zaražena osoba može da inficira sedam do osam zdravih ljudi.
Dodaje da nevakcinisane osobe, kada se zaraze, budu u težem stanju nego vakcinisane, koje, čak i kada se zaraze velikom količinom virusa, mogu imati samo malaksalost, glavobolju. Međutim, virulencija virusa se s vremenom menja.
Pruža se šansa virusu da se i dalje menja, ali vakcine štite i od delta varijante virusa.
– Ono što treba da bude prioritet svih prioriteta jeste masovna vakcinacija prvom dozom vakcine. Kada postignemo kolektivni imunitet od 85 odsto, moći ćemo da nastavimo s normalnim životom – zaključila je Jovanovićeva.
Što se tiče vakcinacije mladih, kaže da je podatak poražavajući.
– Relativno mali broj mladih je vakcinisan, 20 do 30 odsto, pokušavamo raznim tribinama i edukacijama da povećamo obuhvat vakcinacijom, nadam se da će bar studenti medicine uspeti da u okviru Univerziteta u Beogradu povećaju ovaj obim masovne imunizacije – rekla je Tanja Jovanović.
