Vašington želi da sačuva Zapadni Balkan od ruskog, turskog i kineskog uticaja, a najbolji način za to je da se ubrza integracija država regiona u Evropsku uniju, u čemu Grčka treba da igra ključnu ulogu, ocenio je bivši britanski ministar za Evropu Denis Mekšejn, prenosi Danas.
U autorskom tekstu za briselski portal „EUObserver“, Mekšejn je ocenio da bi posle normalizacije odnosa sa Skopljem, sledeći korak Atine trebalo da bude normalizacija odnosa sa Kosovom.
Mekšejn podseća da se ove godine navršava 200 godina od početka borbe Grka za nezavisnost od Otomanskog carstva, i ocenjuje da bi tu godišnjicu Grčka mogla da proslavi tako što bi preuzela vođstvo na Zapadnom Balkanu, koji je od „najveće važnosti“ za američkog predsednika Džozefa Bajdena.
„Kao i Grčka kada se posle 1821. delom, ali ne u potpunosti oslobodila turske dominacije, i Kosovo ostaje pod pritiskom Srbije, koja uživa podršku Rusije, i koja u poslednjoj deceniji vodi globalnu kampanju da spreči puno prizanje Kosova kao članice UN“, piše Mekšejn.
Bivši britanski ministar navodi da je ruski predsednik Vladimir Putin pokušao da omete i normalizaciju odnosa Atine i Skoplja, „pošto Kremlj mrzi ideju da male zapadnobalkanske državice, kao što je Severna Makedonija, budu potpuno integrisane u EU, a u dogledno vreme i u NATO, poput baltičkih država ili drugih bivših sovjetskih kolonija u Evropi.
„Grčki premijer Kirijakos Micotakis „ignorisao je Putina i sopstvene grčke nacionaliste po pitanju Severne Makedonije. Sada ima priliku da preuzme pravo evropsko liderstvo na Zapadnom Balkanu“, piše Mekšejn.
„Atina je već učinila veliki korak napred normalizacijom odnosa sa Severnom Makedonijom. Sledeći korak, a koji bi pozdravio i Vašington, bila bi normalizacija odnosa Kosovom“, naveo je Mekšejn.
To bi, prema njegovim rečima, imalo podršku američkog predsednika Džozefa Bajdena i većine vlada članica NATO, a ujedno bi „poslalo signal Putinu i (turskom predsedniku Redžepu Tajipu) Erdoganu da je Zapadni Balkan deo Evrope“.
„Konačno, to bi bio signal Srbima da je vreme da se okrene novo poglavlje posle ratova 90-ih na Zapadnom Balkanu. Srbija može da ima jaku budućnost kao dinamična evropska država u partnerstvu sa državama sa kojima je nekada činila komunističku Jugoslaviju“, ocenio je Mekšejn.
Mekšejn navodi da bi, „tako što bi radio u partnerstvu sa Grčkom, i kao Francuska i Nemačka posle 1945. godine, ponudio ruku pomirenja Kosovu, Beograd mogao da postane deo rešenja za Zapadni Balkan, umesto da bude prepreka regionu da se približi EU“.
„200 godina nakon što je Grčka krenula u proces pretvaranja u istinski deo Evrope, Atina kao partner i saveznik Vašingtona može da pomogne svojim zapadnobalkanskim susedima da postignu isti cilj“, ocenio je Mekšejn.
