Dr Ana Banko je objasnila da, posmatrano sa naučnog aspekta, postoji nekoliko pokazatelja zašto bi treća doza vakcine protiv koronavirusa bila korisna.
Navela je da je pokazano da reakcija na vakcinu – stvaranje antitela koje može da se izmeri – opada ili se nedovoljno stvara u populaciji ljudi preko 80 godina, i to kod onih koji su primili RNK vakcinu.
– Pokazano je da kod inaktivisanih vakcina, npr. kod onih iz Kine, Sinofarm i Sinovak, nakon šest meseci titer antitela pada ispod graničnih vrednosti koje su oni arbitrarno odredili, pa to indirektno ukazuje da će biti treća doza biti neophodna – napomenula je dr Ana Banko, docentkinja na Institutu za mikrobiologiju i imunologiju Medicinskog fakulteta u Beogradu.
Takođe, dodala je, pokazano je da se adekvatan imunski odgovor ne stvara kod imunokompromitovanih pacijenata – onih koji boluju od neke autoimune bolesti, tumora, koji su na imunosupresivnoj terapiji.
– Poslednja studija Fajzera pokazala je da se treća doza pokazala kao efikasnija, da samo 40 odsto ovih pacijenata stvara antitela posle druge doze, a posle treće, primljene 60 dana nakon treće doze, čak 70 odsto. Oni su možda najzačajnihiji kandidati za primanje treće doze – ukazala je dr Ana Banko.
Kada je reč o trećoj dozi vektorskih vakcina, kao što su Astra-Zeneka i sputnjih, pokazalo se da treća doza diže ćelijski odgovor, rekla je dr Ana Banko.
Takođe, navodi, pokazano je da građani koji su preležali koronu, a onda vakcinisani, posle vakcine imaju duže trajanje imuniteta, što to znači da je vakcina za njih bila „buster“.
– Ne treba institirati na trećoj dozi kod svih, i ne očekujemo da će svi biti kandidati za tu treću dozu, ali pažljivom strategijom i definisanjem ključnih grupa će se vremenom polako stvarati kandidati – objasnila je docentkinja na Institutu za mikrobiologiju i umonologiju.
Kako motivisati mlade da se vakcinišu
Dr Ana Banko ukazala je da zemlje koje imaju najvišu stopu imunizacije – Izrael, Velika Britanija, SAD – i dalje nemaju dovoljno imunizovanih da zaustave širenje virusa, ali je jedan pokazatelj izuzetno važan.
– Poslednjih dana Velika Britanija beleži trend opadanja, posle velikog pika. Najznačajnije jeste da, ako pogledate grafikone zvaničnih globalnih sajtova koji prate zaražavanje, vidi se da eksponencijalni rast broja zaraženih kod onih zemalja sa malo vakcinisanih, stopa umrlih raste mnogo. A u zemljama sa mnogo vakcinisanih, ne raste stopa preminulih uz rast broja zaraženih – ukazala je virusološkinja.
Kada je reč o motivaciji mladih da se vakcinišu, dr Ana Banko navela je da postoji istraživanje koje pokazuje da motivacija putem društvenih mreža nije na prvom mestu.
– Na prvom mestu jeste edukacija, dovoljna informasanost, i poznavanje vakcinisanih, pa i poznavanje onih koji su preminuli od kovida. Mladima na različite načine treba prići, ali je letnji raspust nezgodan da se priđe do njih, možda kroz sistem obrazovanja – navela je virusološkinja.
Ukazala je da treba motivisati i roditelje tih mladih ljudi, a jedna od informacija koja bi mogla da ih usmeri jeste istraživanje koje je pokazalo da svakih 12 sekundi u svetu jedno dete ostane bez neposrednog roditelja ili staratelja zbog smrti od kovida.
Dr Ana Banko ispričala je da je na Institutu koronavirus ispitivan u periodu od juna do oktobra prošle godine, kada je Srbija, ali i veći deo zemalja, bio zatvoren.
– Interesantno je primetiti kako se virus menja u lokalnoj zajednici, pokazano je da je Srbija u tom periodu imala neku svoju varijantu, koja ne spada u varijante za zabrinutost. Postoji lokalna dominacija drugačija od drugih. Dokazali smo mutaciju – rekla je virusološkinja.
Prema njenim rečima, na genomu virusa primećuje se period domantnog lokalnog širenja virusa i to do septembra.
– Tada je počelo regionalno širenje, i na virusu se tada vidi mešanje i uticaj sa drugim varijantama. Mi epidemiološkim merama utičemo da suzbijamo varijabilnost, mešanje virusa i sprečavamo da dobijamo neku varijantu koja bi bila opasnija od delte, koja se brže širi – navela je dr Ana Banko.
