Kosovski premijer Aljbin Kurti izabrao je “kurs vladavine” po kome svi sporazumi koji su potpisivali njegovi prethodnici tokom prethodnih godina jednostavno ne važe.
I tu nema izuzetka, radilo se tu o Evropskoj uniji, SAD ili zemljama regiona. Jedini sporazum koji se još uvek „drži“ jeste onaj između NATO i nekadašnjeg predsednika Kosova Hašima Tačija (trenutno se nalazi u Hagu pod optužbom za ratne zločine) da pripadnici KBS ne mogu na sever Kosova bez izričite dozvole Kfora, ali je Kurti u više navrata najavljivao da se kosovska vlada intezivno radi na tome da obori pomenuti sporazum.
Briselski sporazum
Briselskim sporazumom iz 2013. godine koji je potpisan između predstavnika Prištine i Beograda, pod pokroviteljstvom EU, dogovoreno je između ostalog uspostavljavanje Zajednice srpskih opština. Do danas taj sporazum nije ispoštovan.
– Čini mi se da zahtev za etničkim udruživanjem, koji je aktuelan već skoro deceniju, ne potiče od običnih ljudi, već od političara i naših severnih suseda. Ne mislim da su u pravnom i ustavnom poretku Kosova moguća udruženja na etničkoj osnovi. Može postojati udruženje opština na razvojnoj osnovi, može biti na geografskoj osnovi. Uzmite udruženje Rugova planine, Šar planine ili reke Lepenac – rekao je nedavno Kurti.
Vašingtonski sporazum
Vašingtonski sporazum je potpisan u Beloj kući 2020. godine. Prisutni su bili predsednik Srbije Aleksandar Vučić, nekadašnji kosovski premijer Avdulah Hoti i bivši predsednik SAD Donald Tramp.
– Ne zaboravite da je početkom prve decenije ovog veka pokojni srpski premijer pozvan u Belu kuću, premijer na kojeg je kasnije izvršen atentat i od tada nikome iz Srbije nisu otvarana vrata Bele kuće. Dok su za ovaj sporazum otvorena vrata srpskom predsedniku Aleksandru Vučiću. Sporazum iz ugla Kosova protivustavan i ja ga ne prihvatam – izjavio je Kurti u sredu.
Demarkacija granice sa Crnom Gorom
Sporazum o demarkaciji granice između Crne Gore i Kosova je ratifikovan je 2018. Kurti se dok je bio u opoziciji protivio ovom sporazumu.
– Iskoristiću sve rapoložive mehanizme kako bih ispravio fatalne greške u demarkaciji granice Kosova i Crne Gore. Komisija za demarkaciju i održavanje granica nema mandat. Kada budemo imali novoimenovanu komisiju, sva nerešena pitanja će se rešavati putem posebnih mehanizama koje će ova komisija preporučiti. Daću sve da ispravim nepravedne greške koje su učinjene potpisivanjem štetnog sporazuma 2018. godine, kojim je Kosovo izgubilo teritoriju – naveo je Kurti u Skupštini.
Dogovor sa NATO
Nekadašnji predsednik Kosova Hašim Tači, je 2013. godine sa pozicije premijera, obećao NATO da KBS neće ići na sever Kosova, bez saglasnosti Kfora. Izvori iz NATO su objasnili da u vezi toga postoji razmena pisama između tadašnjeg premijera Hašima Tačija i bivšeg generalnog sekretara Andreasa Foga Rasmusena.
– Sporazum je štetan i da se ne može ispraviti na samo jednom sastanku. Slučaj sam predao Tužilaštvu i ono ga razmatra, ali ne brinite, odnosi između Kosova i NATO će se produbiti. Odgovorio sam da je to štetan sporazum i nesreća je što smo ga nasledili, ali to se ne može rešiti samo jednim sastankom sa NATO – požalio se nedavno Kurti, a tokom posete Kosovu generalni sekretar NATO Stoltenberg je podsetio da sporazum i dalje važi i da snage KBS bez dozvole Kfora ne mogu na sever Kosova.
Zamenik kosovskog ministra odbrane Šemsi Silja juče je rekao da je jedan od ciljeva ovog ministarstva da „Kosovske bezbednosne snage postanu operativne snage za zaštitu teritorijalnog integriteta Kosova“, kao i da aktuelna kosovska vlada radi kontinuirano na revidiranju ove odluke (sporazum sa NATO) i da se nada da će jednog dana biti ukinuta.
