Albancima više nisu potrebne boravišne dozvole za život i rad na Kosovu. Analitičari kažu da taj potez približava Kosovo pridruživanju „mini Šengen“ inicijativi Zapadnog Balkana.
Albanci, ukoliko to žele, sada mogu da žive, uče i rade na Kosovu nakon što je vlada Prištine odobrila sporazum sklopljen ranije ovog meseca sa administracijom u Tirani. Građani Kosova mogu da žive i studiraju u Albaniji, mada će onima koji žele da rade u zemlji i dalje biti potrebne dozvole.
Taj potez dolazi u trenutku kada se pitanje mogućeg ujedinjenja Kosova i Albanije ponovo u centru pažnje, pre svega zbog izjava kosovskih zvaničnika i visokih političara. U januaru je bivši premijer Ramuš Haradinaj rekao da će zatražiti referendum o ujedinjenju ako Kosovo ne postigne napredak u nastojanjima za pristupanje Evropskoj uniji.
EU i SAD jasni – nema promene granica
Aljbin Kurti, aktuelni premijer, rekao je u februaru nakon pobede na parlamentarnim izborima da će glasati sa „da“ na referendumu za ujedinjenje Kosova i Albanije. Nema izgleda da će referendum biti uskoro: verovatno bi zahtevao promenu ustava Kosova koja trenutno ne dozvoljava pridruživanje zemlje drugoj.
Stvarni pozivi na ujedinjenje bili bi nezgodni u trenutnoj atmosferi na Balkanu. Nekoliko „non-pejpera“ kružilo je regionom poslednjih meseci, dovodeći ideju o promenama granica u novi fokus. I EU i Sjedinjene Države jasno su stavile do znanja da se žestoko protive bilo kakvim predlozima za prekrajanje granica regiona.
Vladimir Gligorov, viši naučni saradnik na Bečkom institutu za međunarodne ekonomske studije ne misli da je uklanjanje privremenih dozvola korak ka ujedinjenju.
– Nema sumnje da je Kurti posvećen integraciji Kosova sa Albanijom, ali je u prošlosti shvatio da ustav Kosova stoji na putu. Takođe nema sumnje da i albanski premijer Edi Rama podržava albansko ujedinjenje, ali to bi bilo u suprotnosti sa ambicijama EU u Albaniji. Dakle, ujedinjenje nije na kartama – objašnjava Gligorov.
Kosovo bi prirodno gledalo na srpsko tržište, ali…
Međutim, najnoviji sporazum mogao bi biti znak da dve zemlje postaju sve zavisnije u socijalnom i ekonomskom pogledu.
– Stvar je u tome što bi Kosovo prirodno gledalo na srpsko tržište iz geografskih razloga i komparativnih prednosti. Ali ti odnosi su zategnuti – i tako će i ostati. Kao posledica toga, ka Albaniji će se okrenuti, posebno zbog izlaska na more. A sada postoji dobra putna veza – kaže Gligorov.
Zijad Bećirović iz ljubljanskog Međunarodnog instituta za bliskoistočne i balkanske studije (IFIMES) kaže da nedavni potez treba sagledati u kontekstu „mini Šengen“ inicijative, planiranog ekonomskog područja i zajedničke zone putovanja koja uključuje Albaniju, Kosovo, Severna Makedonija i Srbija, kao i – moguće – Crna Gora i Bosna i Hercegovina.
– Mini Šengen podrazumeva uklanjanje granične kontrole i drugih prepreka za povećanu mobilnost u regionu, što bi građanima omogućilo da putuju samo sa državnom ličnom kartom, kao i da se zaposle bilo gde ako imaju sertifikat o svojoj kvalifikaciji – navodi on.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, makedonski premijer Zoran Zaev i Rama potpisali su deklaraciju u oktobru 2019. Od tada su i Bosna i Hercegovina i Crna Gora pokazale svoj interes.
