NATO je bombardovanjem SRJ usmrtio 2.500 ljudi, oštetio ili razorio 60 mostova, 110 bolnica, 480 škola, 365 manastira, 121 fabriku, RTS i sistem za snabdevanje električnom energijom.
Na ove strašne činjenice u autorskom tekstu za nemački „Berliner cajtung“, podsetio je Hartmut Zomeršuh, nekadašnji urednik u Javnom servisu Nemačke, uz tvrdnju da je protiv tadašnje SRJ vođen, do danas nekažnjen hemijski rat, prenose Novosti.
U proleće 1999. godine upotrebljeno je više od 30.000 bombi sa osiromašenim uranijumom, a namerno su gađani i veliki hemijski kompleksi u Pančevu, Novom Sadu i Boru.
„Nemačka vlada pričala bajke“
Zomeršuh je posle NATO agresije na Jugoslaviju, predvodio ekipu koja je snimila film „Bombe na hemijska postrojenja“. Materijal je prikupljan u Pančevu i ostalim gradovima čija se industrija našla na meti NATO.
Zomeršuh, danas predavač na Institutu za ekološku istoriju i regionalni razvoj u Berlinu, ističe da je tadašnja nemačka vlada „pričala bajke o neophodnosti sprečavanja tobožnjeg etničkog čišćenja i humanitarne katastrofe na Kosovu“ kojih, kako je potom dokazano, nije ni bilo. Ni do danas, nažalost, ova istina nije opšteprihvaćena na Zapadu.
Vojna obaveštajna služba Nemačke poslužila se tada lažima i u izveštajima za poslanike Bundestaga, koji je trebalo da odobri učešće Nemačke u NATO agresiji na SRJ, dan uoči napada plasirala dezinformacije o navodnom krvavom građanskom ratu između OVK i srpske vojske.
– U konfliktu na Kosmetu OVK je stalno prema srpskoj strani slala krvave provokacije, da bi, ciljano, izazivala reakcije oružanih snaga tadašnje Jugoslavije. O tome postoje i međunarodne sudske presude. To je sastavni deo istine i „predgovora“ za rat iz 1999. godine. To, međutim, nipošto ne opravdava agresorski rat NATO, a naročito ne njegove brutalne razmere po celokupnu srpsku infrastrukturu – navodi Zomeršuh.
– Ovaj destruktivni rat koji je NATO vodio pod dirigentskom palicom SAD bio je po vrsti i obimu jasno ogrešenje o zakone UN koji se tiču čovekove okoline i Ženevske konvencije. Isplati se ne ćutati, ne miriti se sa činjenicama, naročito kad je reč o zahtevu za obrazloženje ratnih zločina i zahtevu za postizanje mira u zaraćenim zonama. Bez obzira na to koliko će vremena biti potrebno da se postigne cilj, ne sme se odustati – zaključio je Hartmut Zomeršuh za „Berliner cajtung“.
