Bivši jugoslovenski i kosovski političar i advokat Azem Vlasi navodi da bi, po njegovom mišljenju, predsednik Srbije Aleksandar Vučić priznao nezavisnost Kosova ukoliko bi zauzvrat dobio Republiku Srpsku, i ističe da je Evropska unija samo posrednik u dijalogu Kosova i Srbije, dok će ključnu ulogu za uspešan završetak ovog procesa imati Sjedinjene Američke Države.
Vlasi smatra da je eventualna autonomija za sever Kosova, aktuelna u “non pejper” dokumentima, neprihvatljiva i štetna za Srbe južno od Ibra.
U poslednje vreme pojavili su se „non pejper“ dokumenti u kojima se navode različiti modeli rešavanja kosovskog spora, jedno od rešenja je autonomija za sever Kosova, koliko je ovaj predlog realan?
– Ti “non-pejperi” su zapravo pamfleti za provokacije, a mi u regionu lako se lepimo za to. Nešto što nema autora, adresu, firmu, ozbiljna politika i političari ne uzimaju ozbiljno. Zagovaranje autonomije severa Kosova je zapravo ideja za odvajanje tog dela od celine Kosova, a to bi bilo od najveće štete za kosovske Srbe jer većina njih živi u drugim delovima Kosova. Nema nigde autonomije sa četiri male opštine i malo više od 30.000 stanovnika. Takve ideje su glupost i igranje sa sudbinom i opstankom kosovskih Srba na prostorima gde žive. Kosovo inače to neće prihvatiti, pa evo novih problema i sukoba, opet na štetu Srba.
U junu se očekuje nastavak dijaloga Beograda i Prištine, kakva su vaša očekivanja od ovog procesa, sada kada u kosovskoj delegaciji imamo nove pregovarače?
– Ako u junu bude dijaloga između Beograda i Prištine, biće to preliminarni razgovori, ništa konkretno. Razgovaraće se o tome kako dijalog nastaviti i šta njime obuhvatiti. Konstatovaće se da su pozicije dveju strana udaljenije nego ranije, što nagoveštava teškoće u nastavku dijalogu. A po završetku tog susreta Kurti i Vučić će se preko medija obratiti svojoj javnosti. Kurti će govoriti o principima na kojima će se dijalog voditi i nepopustljivosti Kosova, a Vučić o pritiscima koji se na Srbiju vrše i o tome kako on ne dozvoljava da se Srbija ponizi. Optužiće Prištinu da nije spremna za kompromis.
Kakav će po vašem mišljenju biti epilog dijaloga Kosova i Srbije, koji bi to kompromis bio prihvatljiv i za Beograd i za Prištinu?
– Epilog razgovora treba da proizvede neki finalni sporazum. A taj se sporazum ne može smatrati finalnim ako ne dođe do međusobnog priznanja. Ako je Srbija priznala pet novih država nastalih od bivše zajedničke države Jugoslavije, među njima i Crnu Goru 2006. godine, nije jasno zasto ne bi priznala Kosovo. Utoliko pre što Srbija više ni na koji način ne može da utiče na status Kosova kao države, a ako radi samo iz inata da našteti Kosovu, to samo šteti dobrosusedskim odnosima. A i za kosovske Srbe bilo bi bolje da su Kosovo i Srbija u dobrosusedskim odnosima. Na međusobnom priznanju kao finalu dijaloga insistiraju i najvažnije zemlje EU i SAD. Nije jasno kakve još pretenzije Srbija ima prema Kosovu kada svi u Srbiji, pa i Vučić, znaju da je Kosovo, kao nezavisna država, činjenica koja se ne može ni na koji način promeniti. I stav Međunarodnog Suda pravde kome se upravo Srbija obratila da razmotri osnovanost proglašenja nezavisnosti Kosova sa stanovišta međunarodnog prava i Rezolucije 1244 SB UN, nedvosmisleno je utvrdio da proglašenje nezavisnosti Kosova nije u suprotnosti sa Međunarodnim pravom, a niti Rezolucijom SB UN.
Smatrate da kompromis neće biti potreban?
– Što se mogućih kompromisa tiče, treba to pojasniti. Vučić stalno govori o tome, o nekom kompromisnom rešenju, a da nikada nije pojasnio šta pod tim misli. Kakav kompromis, po kojim pitanjima i šta to treba da znači. On to svesno ne pojašnjava, jer očekuje odnekuda šansu ili ponudu da se entitet Republika Srpska otcepi od BiH i pripoji Srbiji, pa da ispadne da je Srbija ipak nešto dobila, pa onda može da se odrekne Kosova. A na Kosovu želi samo Zajednicu srpskih opština i eksteritorijalnost manastira i imovine Srpske pravoslavne crkve.
Kosovska strana, pak, stoji na stanovištu da je poslednja crta kompromisa Ahtisarijev plan u okviru koga je usvojen Ustav Kosova, a koji garantuje srpskoj manjini veća prava nego što ima bilo koja nacionalna manjina u evropskim zemljama.
Kakav je vaš stav po pitanju formiranja Zajednice srpskih opština?
– Zajednica opština sa srpskom većinom već je trebala biti formirana u skladu sa Ustavom Kosova, jer je to obaveza i iz Ahtisarijevog plana i za to nije bio potreban sporazum sa Srbijom. To su kosovske opštine, dakle unutrašnje pitanje Kosova i to je trebalo uraditi u saradnji sa Srbima i drugima koji žive u tim opstinama. O svom unutrašnjem pitanju (u ovom slučaju toj zajednici) nijedna država ne potpisuje sporazume sa drugom državom već ta pitanja rešave sama sa svojim građanima i u skladu sa unutrašnjim ustavno- pravnim poretkom. Ne verujem da bi Srbija potpisala sporazum sa Bosnom o zajednici opština sa bošnjačkom većinom u Sandžaku ili sa Kosovom o zajednici opština sa albanskom većinom na jugu Srbije.
Ko će imati ključnu ulogu u postizanju finalnog sporazuma između Beograda i Prištine?
– Ključnu ulogu u okončanju dijaloga između Beograda i Prištine o normalizaciji međusobnih odnosa koji podrazumeva i međusobno priznanje mogu odigrati zemlje koje su bitno pomogle oslobođenju Kosova od Srbije i uspostavljanje nezavisne države. To znači, SAD zajedno sa glavnim zemljama EU, kao što su Nemačka, Velika Britanija, Francuska. Time se konačno završava proces stvaranja novih država na prostorima bivše Jugoslavije u postojećim granicama. To će biti dobro i za Srbiju jer će time prestati da se zanosi da će pomeriti granice prema susedima i iluzijama da može biti veća nego što je. Srbija će se okrenuti sebi, svom razvoju i dobrim odnosima sa susedima. To će biti njen doprinos miru i sigurnosti u regionu. EU kao zajednica suverenih država će pomoći kao posrednik u dijalogu, ali sama po sebi nema snagu da to uspešno i okonča. Teranje inata i delovanje protiv Kosova na međunarodnom planu nikakve koristi ne donosi Srbiji.
Vi ste jedan od istaknutih intelektualaca i jedan od najboljih poznavalaca političkih prilika na Kosovu, da li biste prihvatili da budete deo kosovske delegacije u dijalogu sa Srbijom?
– Nemam poziv da se i formalno uključim u taj proces, bih bio spreman da pomognem, ali to ne zavisi od moje volje i spremnosti.
