Izvinjenje češkog predsednika Miloša Zemana za NATO bombardovanje SR Jugoslavije, Jelena Milić, osnivač Centra za evroatlantske studije (CEAS), ocenila je kao istorijski pobednički trenutak za Srbiju i dodala da je Srbiji i Srbima, kako je rekla, bio potreban osećaj da nismo glavni zlikovci na svetu Milić za Tanjug objašnjava da je trenutak istorijski, jer je on došao, kako kaže, u isto vreme kada je i predsednik Aleksandar Vučić dobio potvrdu od NATO-a da KFOR ostaje na Kosovu i Metohiji.
Milić navodi da smo do sada od međunarodne zajednice mogli čuti samo žaljenje za nevinim žrtvama i ističe da je ovo što je češki predsednik kazao novost.
– Sada prvi put čujemo od jednog važnog zvaničnika da je celo bombardovanje bila greška, da se moglo još negde ispregovarati – kaže Milić.
Na pitanje kako vidi komentare češkog ministra spoljnih poslova Jakuba Kulhaneka da je Zemanovo izvinjenje njegov lični stav i da li je to zaista tako Milić kaze: „Miloš Zeman je Miloš Zeman, njega je izabrao narod, a ne parlament“.
Dodaje da Zemanu često spočitavaju bliske veze sa Rusijom i Kinom, ali da on dobro poznaje istoriju i zna šta znači savezn ištvo.
– Prvi je koji je otvorio dušu – kaže Milić i dodaje da će se u Srbiji tek saznavati nove činjenice u vezi bombardovanja SR Jugoslavije 1999. godine.
Prema njenim rečima, u Srbiju će tek stići saznanja koji su pravi razlozi bombardovanja i zašto je to trajalo 78 dana, a ne kraće.
– Saznaćemo šta je uistinu odgovornost vlasti Slobodana Miloševića. Moramo isto znati da je na Košarama dogodio sukob kopnenih vojski, da je NATO podržavao teroriste, a da su pripadnici Vojske Jugoslavije heroji koji nisu klali decu, već su to radili neki drugi – kaže Milić.
Dodaje da od 10.000 ukupno ubijenih albanskih civila nisu svi ubijeni u cilju etničkog čišćenja, nego da ima veze sa tim što je OVK zloupotrebljavala civile u ratne svrhe, pa srpske snage nisu uvek bile u mogućnosti da razlikuju civile od terorista.
Podseća da su Češka, Poljska i Mađarska ušle u NATO nekoliko nedelja pre početka bombardovanja i dodaje da je samim tim njihova mogućnost da zaustave „jednu mašineriju koja se već zahuktavala“ bile slabe.
Pojašnjava da u trenutku bombardovanja NATO je činilo 19 zemalja, od kojih su tri bile nove članice, a da danas u Alijansi ima 30 zemalja i ističe da 11 zemalja nisu učestvovale u bombardovanju.
– To znači da danas imamo drugačiji NATO – dodaje Milić na pitanje može li se posle Zemanovog izvinjenja da neka od članica NATO koja lično nije bila za bombardovanje povuče isti potez.
Te nove članice, smatra, mogu uvek reći šta misle o intervenciji, kako to oni sami kažu, u cilju sprečavanja dalje humanitarne katastrofe na takozvanom Kosovu.
Ističe da je tom prilikom ubijeno više od 400 srpskih civila, kao i da je počinjena velika infrastrukturna i ekološka šteta.
Ocenjuje da je bombardovanje bila prevelika kazna za Srbiju, kao i uslovljavanje Srbije prilikom evrointegracija i ističe da je danas naglašena važnost dijaloga Beograda i Prištine, kao i da je važno što se na tome insistira.
– Klatno je previše otišlo u jednu stranu i Srbija ima sve političke argumente da traži ozbiljan kompromis. Problem je što je geopolitička situacija sve komplikovanija i to što je političkom zapadu lakše da Srbiju i dalje pritiska, nego da prizna da traži nefer stvari i da je kazna bila prevelika – naglašava Milić.
Od sukoba na Kosovu i Metohiji prošlo je 20 godina, kaže Milić i navodi da mi ne možemo da oprostimo i zaboravimo rat u južnoj pokrajini dok ne saznamo šta je sa 2.000 stradalih Srba i ko ih je ubio.
Ipak, Milić dodaje da je u našem interesu da sa NATO-om saznamo i rasvetlimo što više okolnosti ratova devedesetih godina.
– U našem je interesu saradnja upravo sa NATO-om i zbog Rezolucije 1244 SB UN i KFOR-a jer može da pruži bezbednosni i politički okvir za eventualno kompromisno rešenje – zaključila je Milić.
