Svi „non pejperi“ koji su se pojavljuju u prethodnom periodu su odlična stvar, bez obzira na to ko ih je napisao, zato što nas to u Srbiji vraća na pitanje šta je stav naše zemlje. Naš donji prag, naša crvena linija ispod koje ne možemo ići je Rezolucija 1244 Ujedinjenih nacija, kaže za Sputnjik analitičar Branko Pavlović.
– Taj dokument u našoj javnosti nije dovoljno proučen i sam po sebi je kompromisan naspram raznoraznih predloga koje nam predstavljaju kao kompromise, a zapravo imenitelj svih tih novih predloga je stolica u Ujedinjenim nacijama za Kosovo – ističe Pavlović.
– Za razliku od toga, Rezolucija 1244 se poziva i na neke bitne stavove Rambujea, koji sam po sebi nije bio sporan. Problem je bio u Aneksu B kojim se zahtevalo da NATO u Srbiji radi šta hoće i zato je ceo sporazum za nas bio neprihvatljiv. Rezolucija 1244 je kompromisna, jer se njome uređuje privremeno stanje, ali da Albanci imaju veoma široku autonomiju i da se štiti teritorijalni integritet i suverenitet Srbije. Dakle, ne može se ići na otcepljenje ili na menjanje granica – podseća Pavlović.
Rešenje za Kosovo tražiti u Rezoluciji 1244, a ne u obaranju ruku
To što svega toga nema na terenu je druga stvar, smatra Pavlović, ali pošto je privremeno priznat suverenitet Srbije, postavlja se pitanje zašto bismo mi išli ispod toga. Takođe, kako je Albancima privremeno priznata izuzetno velika autonomija, zašto bi i oni išli ispod toga.
– Iako je sve u Rezoluciji 1244 privremeno, ona sugeriše da na tragu poštovanja suvereniteta i široke autonomije, odnosno u razradama detalja treba tražiti konačno rešenje, a ne u pokušaju obaranja ruku na jednu ili drugu stranu, jer je to nemoguća pozicija. Otud su „non pejperi“ dobra stvar, jer možemo da podignemo svest o tome da je opasno ići izvan Rezolucije 1244 – navodi analitičar.
On smatra da je pozicija Srbije veoma dobra i da treba raditi u pravcu daljeg stabilizovanja i jačanja Srbije po svim pitanjima, a ovo idejno razumevanje naše crvene linije i naše pozicije će biti veoma značajno.
