Episkop vranjski Pahomije ističe da Vaskrsenje Hristovo iz mrtvih predstavlja jedinstveni momenat u istoriji ljudskog roda. – Pilatova osuda i smrt na krstu nisu mogli da zaustave i spreče pobedu Hrista Bogočoveka nad smrću, grehom i đavolom. Svi jevanđelisti iskazuju radost Hristovog vaskrsenja. Vaskrsenje stoji u središtu svih hrišćanskih dogmi i ono je događaj od sveopšteg antropološkog značaja.
Hrišćanstvo je vera u Hristovo vaskrsenje. Kao takvo, ono je izvor liturgijskog života, jer je svaka Liturgija obnavljanje iskustva Pashalnog jutra, vaskrslog Bogočoveka prisutnog među svojim učenicima. Iz propovedi Svetog apostola Pavla na Areopagu vidimo da je vaskrsenje najveća prepreka za racionalizam i one koji vaskrsenje doživljavaju racionalistički. Razlog nerazumevanja značaja Vaskrsa i vaskrsenja Hristovog se ogleda u opadanju liturgijske svesti. Kako se iskustvo Vaskrsenja kao istorijskog i ličnog događaja stiče u Svetoj Evharistiji, svako umanjenje evharistijske svesti dovodi do nerazumevanja i neživljenja pashalne istine – naglašava vladika Pahomije.
On ističe da je značaj Vaskrsa kao najveće radosti pobede života nad smrću vidljiva i danas, na pragu trećeg milenijuma, zato što smo ga prethodne godine proslavljali u strahu od nevidljivog neprijatelja, virusa COVID-19.
– Ova pandemija i sve ono što gledamo da nam se dešava je posledica, a ne uzrok. Uzrok je odstupanje roda čovečijeg od Boga. Nevidljiva korona je napala je našu planetu za koju Milutin Milanković kaže da je tačka u beskrajnom prostranstvu, ali Živi Bog vodi računa o Zemlji i ovo nije kraj. Sve što dođe, mora i da prođe, pa tako i ova nevolja koja je opomena za naše grehe, prema sebi, prema prirodi i prema Bogu. Okrenimo se suncu i svetlosti, Hristu, i vratimo se u zagrljaj Božji. Činjenica je da smo skloni da u drugima vidimo zlo, ali ne i u sebi. Kada pomišljamo na to šta bi Bog trebao da čini, većina ljudi zaključuje kako mu je dužnost da se reši loših ljudi koji su oko nas, ali ne i nas. Svako od nas može da pomisli da nismo toliko loši kao neki. U Svetom pismu čitamo: „Svi su sagrešili i lišeni su Božije slave“, Rim 3;23. Zato nam je svima potrebno rešenje nevolje zvane „greh“, onoga što stoji između Boga i nas. Hrišćanska nauka tvrdi da je rešenje bilo, jeste i uvek biće samo u Hristovom vaskrsenju. Ono nam pokazuju šta ime Isus znači: „On će spasiti svoj narod od njihovih grehova“ (Mt 1;21). Zbog Hrista, ako se neko pokaje i okrene od sopstvenog zla, prima oproštenje i izmirenje sa Bogom. Takvi primaju novi život, obećanje novog sveta u kome patnje i bola više neće biti. U ovoj tvrdnji se ogleda jedinstvenost i neponovljivost hrišćanstva, jer niko drugi i ništa drugo ne nudi oproštenje i mir sa Bogom, a to možemo dobiti u ovom životu i trajaće čitavu večnost.
Za kraj, episkop vranjski Pahomije uputio je poruku vernicima u dijaspori.
– Dragi sunarodnici, duhovna deco naše Svetosavske crkve, koji ste daleko od svog zavičaja i živite širom sveta trudeći da sačuvate veru predaka svojih i pripadnost srpskom narodu, čuvajući svetosavske vrednosti i običaje. Vi ste ostavili svoja ognjišta, da bi sebi i svojoj deci obezbedili bolji život. Treba da znamo da je Svedobri Bog taj koji nam sve daruje, od života i zdravlja i svih dobara, a posebno život večni u Vaskrslom Gospodu našem Isusu Hristu. Sveti vladika Nikolaj kaže: „Vaskrsenje Hristovo je garancija našeg vaskrsenja, Opšteg vaskrsenja. u tome je njegov praktični značaj za ljudski rod, Pošto Isus vaskrse, vaskrsnućemo i mi. Mesija sveta nije pobedio samo svoju smrt nego i našu. Niti je vaskrsao da bi samo On živeo posle smrti, nego da bi i mi vaskrsli i živeli posle smrti“. Sa molitvenom željom da Vaskrs dočekate i provedete u duhovnoj radosti u hramovima naše Svete crkve, sa nadom da ćete se vratiti u svoj zavičaj, pozdravljamo vas sa najradosnijim pozdravom, HRISTOS VASKRSE!
Korona raspršuje iluziju
– Korona virus je dobio naziv jer liči na krunu (lat. corona). Kruna je simbol snage i autoriteta, a ovaj virus svakako ima moć nad ljudima. Nevidljiv je golim okom, ali je više nego moćan da milijarde ljudi primora da nešto činimo, a nešto da ne činimo. Takođe, shvatamo i naču ličnu ranjivost. Mi ljudi smo ipak smrtni. Korona virus je dokaz da su naš odnos sa tvorevinom i odnos tvorevine sa nama u haosu, a to nije slučajnost. Nada pak leži u jednoj drugoj koroni, u Trnovom vencu koji je silom stavljen Hristu na glavu dok su mu sudili pre raspeća. Korona nam pokazuje koliki je rascep između stvorenja i Tvorca, Zemlja je Njegova tvorevina, a ne naša, mi nismo njeni vlasnici, iako bismo želeli da to budemo. Ne mogu postojati dva raja, jedan sa Bogom a drugi bez Boga. Korona virus veoma brzo raspršuje iluziju da na zemlji možemo da stvorimo raj – napominje vladika Pahomije.
