Novi non pejper na međunarodnoj sceni posle slovenačkog, a ovoga puta navodno stiže u vidu zajedničke inicijative Nemačke i Francuske za nastavak dijaloga Beograda i Prištine, koji bi rezultirao konačnim sporazumom.
Objava je stigla od prištinske „Kohe“, a list ne potvrđuje autentičnost nezvaničnog dokumenta koji podrazumeva međusobno priznanje i autonomiju severa Kosova. Obe države su demantovale da stoje iza ovog non pejpera, mada Berlin ne negira njegovo postojanje. Međutim, administracija SAD, predvođena novim predsednikom Džozefom Bajdenom, otvoreno zagovara međusobno priznanje.
Ove tzv. non pejpere koji iskaču u javnost politički analitičar Branko Radun vidi kao „probne balone“ kroz koje se mogu uočiti namere nove administracije SAD da raščisti neke stvari u regionu. On u izjavi za „Vesti“ napominje da je pitanje koliko će taj plan biti prioritetan, naročito ukoliko dođe do pogoršanja situacije vezano za Ukrajinu.
– Jasno je da Bajden nastavlja politiku demokrata posle pauze tokom mandata Donalda Trampa, koji je, pokazuje se sa Vašingtonskim sporazumom Beograda i Prištine, hteo predizbornu promociju u trci za predsednika, a ne dolazak do realnog rešenja – tumači Radun.
Ističe da Bajdenova administracija pojačava pritisak na Srbe, a da su sada u centru njihove politike na Balkanu Kosovo i Srpska.
– SAD hoće da završe politiku 90-ih godina, ali drugačijom političkom pričom, koja ne podrazumeva sankcije i nekakve oštre mere, već sofisticirane, poput slabljenja vlasti u Beogradu i Banjaluci – kaže Radun.
Prema pisanju „Kohe“, bio bi stvoren „autonomni okrug severnog Kosova“ u skladu sa zakonima i Ustavom tzv. Kosova. Srpska pravoslavna crkva imala bi „privilegovani status“, dok bi se Srbija nakon ratifikacije pravno obavezujućeg sporazuma bila dužna da „ne ometa članstvo Kosova u međunarodnim i regionalnim organizacijama“.
Ove napore će, kako je navedeno, podržati članice EU i SAD, a ceo proces bi trebalo da se završi pre kraja februara 2022. Prema tom non pejperu, tzv. autonomni okrug severnog Kosova imao bi pravo regulisanja zakonodavstva na regionalnoj osnovi u oblastima ekonomije, finansija, vlasništva nad infrastrukturom, kulture, obrazovanja, zdravstva, socijalne zaštite pravosuđa, policijske službe, urbanog razvoja i evropske saradnje, u skladu s Ustavom tzv. Kosova. Prema planu, obuhvatao bi teritoriju gradova Zvečan sa 35 sela, Leposavić sa 72 sela, Severnu Mitrovicu i grad Zubin Potok sa 63 sela.
Tzv. nemačko-francuski non pejper koji je objavila „Koha ditore“ je lažna vest, objavio je nemački ambasador u Prištini Jorn Rode na Tviteru, ali nije negirao da takav dokument postoji. On kaže da Nemačka u potpunosti podržava dijalog Beograda i Prištine pod pokroviteljstvom EU i njenog specijalnog izaslanika Miroslava Lajčaka.
Posle nemačke, i francuska ambasada u Prištini negirala je da stoji iza tzv. non pejpera o međusobnom priznanju Beograda i Prištine.
„Francuska i Nemačka nisu izvor tzv. francusko-nemačkog non pejpera, koji je objavila „Koha“. U potpunosti podržavamo posredovanje EU i pozdravljamo napore specijalnog predstavnika za dijalog Beograda i Prištine Miroslava Lajčaka“, navela je ambasada na Tviteru.
SAD su drugačijeg mišljenja, što je američki funkcioner Filip Riker potvrdio u razgovoru s predsednicom privremenih prištinskih institucija Vjosom Osmani, rekavši da Amerika podstiču i „Kosovo i Srbiju da se konstruktivno uključe u postizanje pravno obavezujućeg sporazuma, što bi rezultiralo uzajamnim priznavanjem“.
Formirati ZSO!
Govoreći o nastavku dijaloga koji se očekuje 11. maja, predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić rekla je da Srbija sada nema nikakvih drugih očekivanja osim da se implementira ono što je potpisano Briselskim sporazumom, a to je formiranje Zajednice srpskih opština.
-Tek kada se implementira ono već dogovoreno, možemo da razgovaramo o nekim drugim stvarima – rekla je Ana Brnabić i dodala da Srbija s nestrpljenjem očekuje nastavak dijaloga s Prištinom.
Nema slovenačkog papira
Šef slovenačke diplomatije Anže Logar izjavio je ne postoji „fantomski non-pejper“ na Zapadnom Balkanu koji neki pripisuju Sloveniji, istakavši da su rasprave o tome naštetile Sloveniji, kao i BiH.
On kaže da se strategija Slovenije prema Zapadnom Balkanu nije promenila i da je Ljubljana uložila dodatne napore, budući da je priprema samita EU-Zapadni Balkan glavni prioritet za slovenačko predsedavanje Unijom.
