Manevri NATO-a koji su na Balkanu u toku, baš u vreme obeležavanja godišnjice bombardovanja SRJ, govori da Alijansa ima nedovršena posla ne samo na teritoriji naše zemlje već i prema Rusiji, ali i da agresija započeta 1999. i dalje traje, i u smislu etničkog čišćenja, i dovršavanja otimanja teritorije Srbije, smatra Milovan Drecun.
Vojne vežbe „Branilac Evrope 21“, u kojima učestvuju i zemlje susedi Srbije, ali i Kosovske bezbednosne snage, NATO i SAD su počeli sredinom marta i trajaće do druge polovine juna, a deo vežbi odvijaće se i u bazi Bondstil.
Drecun, šef skupštinskog odbora za KiM, kaže da je poslao dopise ministrima odbrane i spoljnih poslova Srbije s pozivom da dođu na sednicu Odbora i razjasne detalje ovih vojnih vežbi, kako precizira, sa dva aspekta.
– Evidentno je da se krši rezolucija 1244 jer se teritorija KiM koristi za izvođenje NATO vežbe. Drugo, neprihvatljivo je učeššće bilo kakvih pripadnika nekih albanskih paravojnih formacija tzv. Kosovskih bezbednosnih snaga jer po rezoluciji 1244 one ne smeju da postoje. Takođe, Kfor je na Kosmetu u neutralnom okviru na osnovu rezolucije SB UN. Tražio sam od ministra spoljnih poslova Nikole Selakovića da nam objasni kakve poteze će povući naša strana jer mislim da mi ne smemo da ćutimo o tome – navodi Drecun.
„Agresija koja traje“
Poslanik upozorava i da učešće 217 pripadnika tzv. Kosovskih bezbednosnih snaga ugrožava bezbednost i destabilizuje situaciju u južnoj srpskoj pokrajini jer će oni steći određeno iskustvo, a uz opremu koju već poseduju i vatrenu moć postavlja se pitanje protiv koga to može biti upotrebljeno.
Drecun takođe ističe da ako se aktuelne vežbe povežu sa strateškim ciljevima NATO agresije 1999, a to je prebaziranje snaga na Balkan i otvaranje puteva ka istoku, onda se nameće zaključak da je reč o „agresiji koja traje“, i u smislu etničkog čišćenja, i dovršavanja otimanja dela teritorije Srbije. A to otimanje, prema oceni Drecuna, pre 22 godine nije uspelo Alijansi zato što je vojska SRJ uspela da odbrani zemlju.
– Ne kažem da su pobedili ali nisu kapitulirali jer vojska koja kapitulira ne povlači se sa stotinama tenkova i sa visoko podignutim zastavama. Dakle, herojskom odbranom zemlje mi smo uspeli da i dalje ostavimo pitanje KiM otvorenim – uveren je on.
Uloga Vokera
Nekadašnji istražni sudija Okružnog suda u Prištini Danica Marinković, koja je uoči agresije vršila uviđaj u Račku, iskorišćenom kao povod za agresiju NATO, podseća na ulogu koju je u tome odigrao šef verifikacione misije OEBS Vilijam Voker.
Organi reda na Kosmetu su od 1992. imali problem s teroristima, kaže Marinkovićeva, koja se kao istražni sudija bavila brojnim terorističkim akcijama pripadnika OVK čije su žrtve, kako kaže, bili srpski policajci ali i civili svih nacionalnosti.
– Živeli smo zvanično u miru ali je bilo sukoba s teroristima koji su formirali svoje jedinice, ilegalnu vojsku i obučavali se na teritoriji Albanije. Preko granice su prebacivane velike količine oružja i tako naoružavani teroristi. Ipak, pre nego što je agresija počela, mi smo uspeli da s njima izađemo na kraj. Međutim, situacija se promenila nakon dolaska misije na čelu sa Vokerom. Zahvaljujući njemu je sve to inscenirano i tada su se oni osilili.
OEBS je stao na njihovu stranu, dozvoljavali su im da rade sve. Znali su i njihove jedinice, i njihov štab, i gde su izvršene terorističke akcije. Ja sam kao istražni sudija bila na više uviđaja i pozivala predstavnike mirovne misije, ali oni nisu sačinili nijedan izveštaj. Dakle, u startu su bili pristrani i njima pomagali, a nas prikazivali da ih ugnjetavamo i zlostavljamo, što nije tačno – konstatuje Marinkovićeva koja je nedavno objavila i knjigu “Sudija u ratu i miru“.
Herojstvo golobradih vojnika u borbama na granici
Penzionisani general Stojan Konjikovac, jedan od starešina 549. motorizovane brigade iz Prizrena, koji je u borbama na Paštriku bio zatrpan i kontuzovan u tepih bombardovanju strateške avijacije NATO-a, priseća se priprema vojske za početak agresije.
– Kad je OEBS 20. marta napustio Prizren ne obaveštavajući nas, a 23. marta otišle i humanitarne organizacije, znali smo da je pitanje dana kad će početi bombardovanje – priča Konjikovac.
U nedeljama pred NATO napad vojska je, kako ističe, preduzimala niz aktivnosti pripremajući se za to, od antiterorističkih dejstava do mobilizacije i sklanjanja materijalnih sredstava i municije iz skladišta. To je kasnije nazvano taktikom 4M (maskiranje, manevar, mobilnost i moral) kojom je jugoslovenska vojska uspela da se odupre daleko moćnijim NATO snagama.
Opisujući borbe na Paštriku, Konjikovac kaže da su teroristi, posle neuspelog aprilskog pokušaja probijanja granice u pravcu Košara, krenuli na drugi pravac, na Paštrik. Pokušali su, kaže, da naprave iznenađenje, napavši vojsku SRJ na visini od skoro 2.000 metara, a plan je bio da se brzo uđe u Prizren da bi onda NATO snage krenule sa svojom tehnikom.
– Ja sam samo jedan od boraca koji je bio tamo. Treba govoriti o herojstvu mladih vojnika od 18-20 godina, koji faktički još nisu počeli da se briju. Oni su sprečili kopneni prodor na samoj državnoj granici, posebno pripadnici karaule Gorožup. Najteži dan je bio 31. maj, kad smo poklopili glavne snage neprijatelja. Posle zatišja došli su NATO avioni koji su dejstvovali po zaseoku Šeh Mahala, gađali svaku kuću. Nismo imali vremena da se izmestimo nego smo se sklonili u podrumu jedne kuće. Od nas 36 u tom podrumu kad je pogođena ta zgrada oni koji su bili s jedne strane ostali su živi, a na drugoj njih osam je poginulo i 10 povređeno – s tugom se priseća general.
On ipak ističe da o profesionalizmu i obučenosti naših snaga govori i podatak da je na Paštriku poginulo 26 pripadnika vojske, od toga samo šest u neposrednoj borbi, a njih 20 od dejstava strateške avijacije NATO-a koja je 24 puta dejstvovala na samoj granici.
– Do zadnjeg dana položaji vojske na Paštriku su bili na samoj državnoj granici. Time smo stvorili preduslove za sporazum u Kumanovu, snaga našeg pregovaračkog tima je naravno bila veća – naglašava Konjikovac.
On zaključuje da je vojska izvršila zadatak na Kosmetu, onaj vojnički deo da se brani i odbrani državna teritorija.
– Drugi deo te borbe vodi neko drugi i taj deo borbe koji vode političari još traje. Sa distance vremena, osećam se ponosnim za sve ono što smo uradili u odbrani naše zemlje. Ponosim se svojim vojnicima i starešinama – zaključuje Konjikovac.
