Karta „velike Bugarske“, koja obuhvata Srbiju u delu gde su gradovi Niš, Leskovac i Vranje, stigla je od Krasimira Karakačanova, zamenika predsednika vlade Bugarske i ministra odbrane.
Poznat kao skandal majstor, Karakačanov je još jednom podigao region na noge, ovoga puta, čestitkom za 8. marta, u ime svoje stranke VMRO-BND. Na njoj se pored figure žene sa detetom i reči „tradicija, porodica, vrednosti“, vidi mapa „velike Bugarske“, koja obuhvata celu Republiku Severnu Makedoniju, delove Grčke, i južni deo Srbije gde su gradovi Niš, Vranje i Leskovac.
Postupak Karakačanova najoštrije je osudio Pokret obnove Kraljevine Srbije, ističući da ne sme da se ignoriše jasna i podla provokacija Bugarske, zbog koje Srbija treba da uputi hitnu protesnu notu, kao što su to učinile Severna Makedonija i Grčka.
– Krvlju je plaćen svaki pedalj naše otadžbine i na ovakve teritorijalne pretenzije država ne sme ostati nema. Bugarski fašizam i šovinizam nisu novost, ali zabrinjava što dolazi od najviših zvaničnika te zemlje. Ovo je neprijateljski čin i atak na teritorijalni integritet naše zemlje – kazao je predsednik POKS-a Žika Gojković.
Mapa s kojom je izašao kontroverzni bugarski političar na vlasti datira iz 19. veka, a istoričar Momčilo Pavlović ukazuje za „Vesti“ da Bugari jesu smatrali svojim delove teritorije Srbije od Berlinskog kongresa. Međutim, on misli da danas ne treba ozbiljno shvatati neodgovorne izjave nekih ekstremnih političara.
– Bugarska vojska je tokom više sukoba zaposedala neke delove Srbije, kao što je deo juga, koji su nazivali „bugarska Morava“, a gde su pokušali i bugarizaciju stanovništva. Tamo je 1917. izbio Toplički ustanak, jer su hteli da regrutuju srpske mladiće. U Drugom svetskom ratu su iz Bugarske upadali na teritoriju Kraljevine Jugoslavije, kako u delu Srbije, gde je moravsko-vardarski deo, s ciljem da spreče spajanje Srba i Grka u borbama, tako i na današnju teritoriju Severne Makedonije – pojašnjava ovaj istoričar.
On ukazuje da su Bugari 1944. godine, kada ih je pritisla Crvena armija, skinuli dotadašnje epolete, promenili stranu i postali deo oslobodilačke vojske sve do Sremskog fronta.
– Istorijske činjenice pokazuju da je razvoj srpsko-bugarskih odnosa komplikovan i nema potrebe da se na ozbiljan način reaguje na neodgovorne izjave političara u Sofiji – smatra naš sagovornik.
Pavlović je istakao da je nauka potpuno različita od propagande i da je nikako ne treba uključivati u dnevno-političke sukobe.
Inače, Krasimir Karakačanov se u više navrata uplitao u odnose Srbije i Makedonije. Srbiju je nazivao dželatom, vređao makedonske vlasti i umešao Rusiju, a onda je reagovao na, kako je rekao, jačanje srpskog kulturnog uticaja u Makedoniji i Srbe nazvao „okupatorima“.
– Nažalost, sadašnja politička elita u Skoplju preferira da odaje počast dželatima svog naroda. Čudna balkanska verzija stokholmskog sindroma. Iako je, možda, ovo beogradsko-moskovski sindrom – govorio je on.
O aspiracijama vlasti u Sofiji svedoči i činjenica da je Bugarska prošle jeseni blokirala evropske integracije Severne Makedonije. Oni su Skoplju kao uslov za nastavak puta ka Briselu postavili prihvatanje „istorijske istine“ da makedonski identitet i jezik imaju bugarske korene, a da su makedonsku naciju stvorili Tito i Kominterna.
Umalo bratska republika
Momčilo Pavlović podseća da je 1947. godine bilo reči o jugoslovensko-bugarskoj federaciji, odnosno da Bugarska uđe u Jugoslaviju.
– Problem za Bugarsku je bilo to što su oni hteli da uđu u Jugoslaviju kao država, dok su tadašnje jugoslovenske vlasti smatrale da Bugarska treba da bude jedna od republika – objašnjava ovaj istoričar.
