Univerzitetski profesor i politički analitičar Miljazim Krasnići izjavio je da 13 godina od proglašenja nezavisnosti, Kosovo ne može da napreduje bez pune normalizacije odnosa sa Srbijom.
On ističe da i dalje postoje otvorena pitanja koja komplikuju kosovsku državnost, a Srbija je bila i ostala najveća prepreka na tom putu.
– Proces nezavisnosti Kosova je bio mnogo komplikovan, prema proceni Badinterove komisije ono nije imalo pravo da se odvoji u krizi koja je tada bila u bivšoj Jugoslaviji. Ali, taj proces neminovno je povezan sa procesom raspada bivše Jugoslavije, zbog toga što je status Kosova bio dualan i kao dela Republike Srbije i kao konstitutivnog elementa federacije. Onda je došlo do komplikacija jer Srbija to ne priznaje. S druge strane, međunarodni sud pravde je potvrdio da je Kosovo imalo konstitutivni element federacije i da to nije u suprotnosti sa međunarodnim pravom – ističe Krasnići.
Prema njegovom mišljenju, nastavak dijaloga i pronalaženje održivog rešenja trebaju biti prioritet i za Kosovo i za Srbiju, napominjući da je to uslov i jedini način koji „garantuje prosperitet obe zemlje“.
– Kosovo i Srbija su kao „sijamski blizanci“. Ni Srbija ne može da korača brže u procesu Evropskih integracija, dok je Kosovo blokirano u međunarodnoj zajednici. Situacija je interesantna zbog nove administracije u Vašingtonu i Briselu. U Beogradu Aleksandar Vučić ima potpunu vlast još dve godine, a imamo i novu političku garnituru na Kosovu. Najbolji mogući momentum je da se za ove dve godine pronađe jedno prihvatljivo rešenje, a da li će se ono naći zavisi od političke volje Beograda i Prištine – kaže Krasnići.
Pored okončanja dijalog sa Srbijom, na Kosovu postoji i težnja za učlanjenjem u međunarodne organizacije, posebno u UN, podvlači Krasnići.
– Mnogo želja i ideala je iskorišćeno svih ovih godina. Ostao je nedovršen proces, s druge strane Kosovo je veoma izolovano u međunarodnoj zajednici, nema viznu liberalizaciju, siromaštvo i mnogi drugi problemi su se samo povećali i s tim u vezi nema više entuzijazma. Ne samo Kosovo već sve zemlje Zapadnog Balkana prolaze kroz velike probleme i ekonomske i kulturološke i moralne i psihološke, tako da je i Kosovo u okvirima te balkanske krize – navodi Krasnići.
Krasnići se osvrnuo i na nedavne izjave o ujedinjenju Kosova i Albanije, istakavši da je lansiranje takvih ideja u sadašnjim geopolitičkim odnosima veoma naivno i štetno.
– Mi imamo puno političara koji su skloni avanturizmu i fiktivnim romantičarskim idejama, ali to nije realno ni unutar albanskog ni unutar kosovskog naroda. Takve ideje su destabilizujuće, ono na čemu treba da se fokisiraju je da se pronađu održiva rešenja, da narodi odahnu od kriza i da se usredsrede na ekonomski razvoj i evropske integracije – zaključuje Krasnići.
