Ni sto milijardi dolara koliko se procenjuje ukupna materijalna šteta koju je Srbija pretrpela tokom NATO agresije 1999. ne bi pomogla Grenelu da ta prošlost iščezne iz svesti naših ljudi. Nema cene koja može nadoknaditi živote male Milice Rakić i još 78 dece, kao i ostalih oko 2.000 žrtava da bi sav preživljeni užas bio izbrisan iz naše prošlosti.
Specijalni savetnik za Balkan bivšeg američkog predsednika, Ričard Grenel, ne odustaje od stare namere. Ranije je predlagao da SAD plate rekonstrukciju zgrada Generalštaba i Ministarstva odbrane, srušenih u NATO bombardovanju. Sada kada nije deo nove američke administracije, već se bavi konsaltingom za privatne kompanije koje proširuju ekonomsku saradnju između Evrope i Amerike, kaže da je i dalje fokusiran na pomoć Balkanu. Posebno je, kako ističe, zainteresovan za pronalaženje partnera koji bi pomogli da se obnove dve urušene zgrade Ministarstva odbrane u centru Beograda.
Za brisanje prošlosti po Grenelovom receptu – nema para
– Ove zgrade podsećaju ljude na prošlost, a ne na sadašnje prijateljstvo Amerike i Srbije i našu zajedničku budućnost – kaže Grenel, koji bi, očito, da nekako rekonstruše prošlost.
Može li se, tek tako, po receptu Grenela, zarad svetle budućnosti, poništiti prošlost?
– Mi smo u poslednje vreme imali sličnu poruku koja je stigla iz ambasade SAD. To je bila ona čuvena zloupotreba Borislava Pekića. I tada su nas uveravali da bi trebalo da naučimo da razdvojimo prošlost od sadašnjiosti i naročito od budućnosti. Prošlost, sadašnjost i budućnost su jedno i ne mogu se razdvajati u svesti jednog čoveka, niti jedne zajednice. Naročito jedne nacije, pogotovo Srba koji su jedan od istorijskih naroda, koji imaju dugu istoriju i dugo pamćenje – ističe Ković.
On napominje da to što nas je zadesilo od strane SAD ostaje ostaje zapisano u našim udžbenicima istorije, ali i zapamćeno u porodičnim predanjima, svuda gde žiivi srpski narod, od Krajine, preko Bosne i Hercegovine, do Kosova i Metohije.
Na „Dari iz Jasenovca“ pokazali kako nas vide
On podseća na uzbunu koju je poslednjih dana izazvalo prikaziovanje našeg filma „Dara iz Jasenovca“ u Americi.
– Videli smo šta američka kultura i američka javnost misli o nama i o onome što su naše najveće nacvionalne svetinje i najznačajnija sećanja srpskog naroda.To je ono što će se svakako pamtiti u doglednoj budućnosti. Svaki gest dobre volje od strane Amerikanaca je, naravno, dobrodošao, i svi znamo da se budućnost ne može gajiti na neprijateljstvu, niti na mržnji, ali budućnost se ne može graditi na zaboravljanju, ni na ukidanju prošlosti – ističe on.
Ković, uz to, podseća da stalno imamo signale političke elite u Vašingtonu, upravo onih koji su izgradili svoje karijere na uništavanju Jugoslavije i srpskog naroda, da su i dalje na vlasti i ne zaboravljaju ono što su učinili.
Ukoliko oni ne zaboravljaju prošlost, a očigledno da Amerikanci ne zaboravljaju prošlost, nema razloga da mi zaboravljamo našu prošlost, ističe, ovaj istoričar.
Sa par miliona dolara bi da izbriše stradanje
Grenelova konstatacije da urušene zgrade podsećaju ljude na prošlost, ne može a da ne izazove zapitanost da li stvarno misli da će puki građevinski radovi tu nešto promeniti. Da li će posao vredan milion-dva dolara moći da zamagli činjenicu da je što direktna, a što indirektna šteta od NATO agresije našu zemlju koštala i do 100 milijardi dolara. Pa i da svu štetu nadoknade, da li će to išta promeniti u pamćenju svih nas, pogotovo onih koji su ostali bez članova svojih porodica. A i dalje ostaju. Da li je Grenel čuo da je protiv NATO-a ovih dana pokrenut sudski postupak u ime onih koji i dalje umiru od kancera zbog toga što nas je zasipao projektilima sa osiromašenim uranijom.
Koliko god bila sila koja Boga ne moli, cinično zvuči Grenel koji bi da Amerika, ne samo prođe tako jeftino, nego još i da na sve zaboravimo.
Istoričar Bojan Dimitrijević kaže da ne zna u kom kapacitetu Grenel to priča jer je bio deo američke administracije pa to nije realizovano. Da li je, pita se, to samo kurtoazija.
Još sveža sećanja
Možda bi Amerikanci i trebalo to da urade zato što su uništili zgrade Generalštaba i Ministarstva odbrane, kaže on, ali se i pita koliko je to realno, ističući da su još sveža naša sećanja na 1999. godinu.
A o prijateljstvu koje Grenel pominje on kaže da je to uvek problematično kada su u pitanju velike sile kojima su uvek na prvom mestu njihovi interesi, u šta su, kako napominje, Srbi mogli da se osvedoče kroz ceo 20. vek.
– Ako postoji mogućnost, sa SAD uvek treba gajiti najadejkvatnije i najkonstruktivnije odnose prosto zbog njihove uloge u svetu. A da li stupamo u doba novog prijateljstva teško je reći s obzirom na to da je zainteresovanost SAD za ovaj prostor bio daleko veći pre 25-30 godina, nego danas – ocena je Dimitrijevića.
