Međunarodna krizna grupa (ICG) predložila je tri mogućnosti za dogovor Beograda i Prištine, uz napomenu da nijedan nije idealan.
U svom izveštaju „Ponovno pokretanje dijaloga između Kosova i Srbije“ oni navode i da Beograd i Priština treba javno da priznaju potrebu za kompromisom. Predlog broj jedan Krizne grupe je donatorski podsticaj Srbiji i ubrzano članstvo u EU za priznanje Kosova, ali sami autori priznaju da bi „zbog situacije u EU bilo nemoguće obećati Srbiji prečicu do Brisela, a da bi materijalni podsticaji bili nedovoljni“. Predlog dva je da se „odobrovolji Srbija“ formiranjem novih autonomnih okruga“ za srpsko stanovništvo na Kosovu i Albance u Srbiji, ali ICG primećuje da to izaziva jaku negativnu reakciju obe strane, posebno Prištine. Razmena teritorija pominjana 2018. je treća opcija, ali vlade u EU, posebno nemačka, brinu da bi prekrajanje granica moglo delovati destabilizujuće na Balkanu i šire.
Dobro je, kaže politički analitičar Milan Nikolić, da Krizna grupa ima potrebu da ukaže kako treba povesti raspravu za „zelenim stolom“, ali nije dobro da im predlozi nisu realistični, što sami priznaju.
– Osnovna stvar koju Zapad teško guta je da se u obzir uzmu i srpski interesi, a ne samo albanski i da EU, ako hoće da primora Srbiju na ustupke, to mora bogato, konkretno, brzo i jasno da nagradi, odnosno da za Srbiju otvori svoje fondove. Prazne priče kod nas više ne prolaze u smislu predloga „učinite bolni rez“, pošto vidimo da su briselski ustupci Srbiji „na dugom štapu“ – objašnjava Nikolić za „Vesti“, ukazujući da takvo ponašanje Brisela nije ni razumno, ni kompromisno, niti prijateljsko.
U osvrtu na moć Krizne grupe, podseća da su je bivši predsednik SAD Bil Klinton i njegova administracija koristili kao „levo pomagalo“, pa kaže da ne veruje da je njena uloga sada mnogo drugačija od tadašnje.
– Danas je ta grupa drugačijeg sastava, a malo su se promenile i političke prilike. Fleksibilniji su u odnosu na onu grupu nekada koja je imala tvrd antisrpski stav i samo je Srbe krivila za rat na prostoru bivše Jugoslavije. Ono što je najvažnije jeste šta će reći nova američka administracija na čelu sa Džozefom Bajdenom i koga će zadužiti da se bavi Balkanom – istakao je Nikolić.
ICG kaže da članice EU treba da podstaknu pregovore Beograda i Prištine i da daju znak da će podržati svaki dogovor u skladu sa poštovanjem ljudskih prava i međunarodnim pravom. Ukazuju i da partneri Kosova treba da se spreme i za moguće odugovlačenje pregovora i kao strategiju nude traženje mogućnosti kako da Kosovo nastavi da se integriše u međunarodne institucije. Savet ICG je za to da se veći deo investicija i pomoći Balkanu preusmeri na Prištinu, što bi navodno podsetilo Beograd da nema trajni veto na budućnost Kosova.
– Srbija ne treba da brine, ta Krizna grupa je međunarodna pogrebna grupa – ukazuje nekadašnji ambasador SRJ u UN Vladislav Jovanović, ističući da je reč o grupi bez nekog značaja na čije poruke treba gledati hladnokrvno.
U osvrtu na njihova tri predloga kaže da su sami konstatovali „da nisu prolazili ili ne mogu da prođu sa aspekta interesa Srbije“, pa su to zaodenuli u postavku obnove razgovora, pri čemu bi se na Srbiju vršili pritisci druge vrste i iz drugih pravaca sa ciljem da se saglasi sa nezavisnošću Kosova. Kriznu grupu vidi kao istureni mali odred onih koji odlučuju, jer ta grupa služi kao sredstvo zvaničnika SAD s ciljem da se opipa teren, da se zaplaši i navede na panično razmišljanje.
– Oni nisu snaga koja odlučuje, a bave se isključivo nama, pa se mogu zvati i „međunarodna pogrebna grupa“ – naveo je Jovanović u izjavi za beogradske medije i dodao da se sve što je ICG do sada radila, kao i svi njihovi probni baloni, svodilo na to da se Srbija pritiscima i na drugi način navede da prihvati čin proizveden od zapadnih država, „novo stanje nezavisnosti Kosova“ – zaključio je dugogodišnji diplomata u penziji.
Ništa od „velike Albanije“
Vladislav Jovanović ocenio je da bi rešenja koje nudi Krizna grupa mogla ponovo da probude težnje za „velikom Albanijom“, ali smatra i da od tog projekta neće biti ništa, jer velike sile i posebno SAD sprovode koncept multietničnosti, a ne nacionalnih država.
– Velika Albanija je megasan Albanaca već 140 godina i nikada nije imao izgleda da bude ostvaren, a sada još manje zato što Zapad i Amerika znaju da bi to ugrozilo njihovu mogućnost da lakše dominiraju nad rasparčanim delovima na Balkanu – objasnio je Jovanović.
Mudžahedini su opasnost
– Sve manje prolazi priča da su Srbi „mali Rusi“ koji samo prave probleme, jer se vidi odakle idu problemi danas, kada je reč o našem regionu. Ne može se više pričati da su muslimani iz BiH i sa Kosova žrtve, jer ekstremni muslimanski živalj ratuje uz mudžahedine na bojištima širom sveta – kaže Milan Nikolić.
