Kostić je u autorskom tekstu tada naveo da je mišljenja da „tvrdokorno ponavljanje stavova o ‘prodaji’, ‘izdaji’, ‘poklanjanju’, ‘odricanju’ i slično od KiM, kao i odbijanje svih pregovora, zapravo dugoročno od Srbije pravi gubitnika, koji će u dostojanstvenom čekanju tuđih i budućih, po nas hipotetički korisnih istorijskih obračuna i promena, propuštati prilike da zaštiti svoje interese, ili bar one interese koje još uvek možemo da zaštitimo“.
Srbija bi morala, kaže, da zna „šta i kuda dalje“, čak i ako druga strana, „koju abuzivno nazivamo Zapadom, zapravo nema namere da nas primi u svoje redove“.
„Jer njihova ‘blagonaklonost’ običnom građaninu sa godinama izgleda podjednako ritualnom kao i neke forme neodgovornog ‘patriotizma’ koje gajimo u samoj Srbiji“, navodi Kostić i dodaje da ipak veruje da je pregovore neophodno nastaviti u prihvatljivom formatu i tom prilikom nastojati da se nađu rešenja.
A kakva bi ta rešenja trebalo da budu? Šta bi u njima trebalo da se nađe? O čemu voditi računa?
1. Zaštita prava Srba na KiM
Najpre, napisao je tada Kostić, ona bi trebalo da štite po najvišim mogućim standardima i organizacionim formama pojedinačna i kolektivna prava naših sugrađana na KiM.
2. Zaštita kulture i istorije
Takođe, navodi on, ona bi u potrebnoj meri trebala da obezbede identitetsko prisustvo Srbije na tom prostoru, pre svega kroz maksimalnu moguću zaštitu kulturne, istorijske i umetničke baštine srpskog naroda na Kosovu i Metohiji, koja najvećim delom spada u vlasništvo i domen SPC.
3. Širi kontekst
Predsednik SANU kaže i da problem Kosova, „koji je nesumnjivo ključan“, treba sagledavati u širem kontekstu pitanja važnih za budućnost Srbije (društvenih, političkih, bezbednosnih, ekonomskih, demografskih…).
4. Bez izolacije i isključenja
U četvrtoj tački, Kostić kaže da veruje da u izboru svojih odluka Srbija treba da vodi računa da ne bude ponovo izolovana i isključena iz tokova šireg okruženja kome pripada.
„Prkos pojačan iskustvom, koje i sam delim, da su izolacija i sankcije nametnute Srbiji bile nepravedne i destruktivne, kontraproduktivna je i, ako se apsolutizuje u politički stav, u suprotnosti je sa interesima naroda i države. Štaviše, izolacija Srbije je bila i konačni uspeh njenih hipotetičkih ‘ukletih neprijatelja’. Posebno ukazujem na teške demografske, ekonomske, tehnološke i druge posledice izolacije, sa čim nažalost imamo iskustva iz ne tako daleke prošlosti“, navodi on.
5. Da ne budemo ostrvo okruženo „nenaklonjenim“ susedima
Kako petu tačku Kostić navodi to da „naši strateški i politički izbori moraju se posebno uzeti u obzir izuzetno teške i složene regionalne odnose, da se nikako ne dođe u situaciju da budemo ostrvo okruženo ‘nenaklonjenim’ susedima“.
6. Evropski put najracionalniji
Na kraju, Kostić navodi da iako ne postoji jedinstveno mišljenje i da, zapravo, postoje potpuno suprotni stavovi, zvanična politika koju i on podržava jeste da je „evropski put prioritet“ i put koji je za Srbiju najracionalniji iz mnogo razloga.
„Isključivost i brzina sa bilo kojih pozicija nesumnjivo će nam naneti štetu, baš kao i insistiranje na nedefinisano dugom statusu kvo, koji nam nikako ne može garantovati i o kome se prvenstveno ekonomisti i demografi moraju izjasniti: koja je cena kojom će Srbija platiti status kvo i može li ga izdržati u različitim scenarijima njegovih konsekvenci“, navodi Kostić.
