„Možemo da odahnemo, nova američka administracija Džoa Bajdena imaće na dnevnom redu krupnije probleme od Balkana i zato se ovde neće upuštati u avanture“, uveren je analitičar Obrad Kesić.
Okolnosti u svetu, kaže Kesić za Sputnjik, Bajdenovoj administraciji, čak i da ima ambicije da pokaže svoju moć na područjima poput Balkana koja nisu u direktno vezana za vitalne interese SAD, neće omogućiti da se upušta u bilo kakve avanture, pogotovu ako ne postoji saglasnost s evropskim partnerima, a postoje ozbiljni sukobi interesa između Evrope i SAD.
Ocenjujući perspektive politike SAD na čelu s novim predsednikom Džoo Bajdenom, koji je položio zakletvu 20. januara, Kesić ističe da su predstavnici srpske zajednice u nedeljama neposredno pred njegovu inauguraciju imali kontakta s ljudima iz Bajdenovog tima za spoljnu politiku i da su poruke koje su poslate ohrabrujuće.
– Rečeno je da se na Srbiju gleda kao na ozbiljnog parntera na Balkanu, a da je i kancelarija DFC (Međunarodne razvojne finansijske korporacije SAD) označava kao zemlju u regionu koja ima veći značaj za američku administraciju – navodi analitičar.
On podseća i da se na nedavnim okruglim stolovima u Vašingtonu gde se razgovaralo o pravcima spoljne politike Bajdenove administracije moglo čuti da neće biti naglih promena što se tiče politike prema otvorenim pitanjima na Balkanu. Istina, Amerika i dalje traži međusobno priznanje Beograda i Prištine, kao i funkcionalnu državu u BiH ali nema plan niti ambicije da nameće bilo kakvo rešenje po oba pitanja i zato – možemo da odahnemo, poručuje Kesić.
Da li će Balkan ostati „na liniji vatre“?
Karijerni diplomata Zoran Milivojević slaže se da će Bajden imati preča posla od Balkana, a ističe da će morati pre svega da ima u vidu interese Amerike.
– Ima dosta stvari koje jasno govore da će putokaz biti mimo nas, vezan pre svega za unutrašnje probleme u SAD i za globalni kontekst. Naš region svakako ne može biti u prvom planu – veruje Milivojević.
Na pitanje, da li očekuje da Balkan i sa novom administracijom ostane na „liniji vatre“, kako je svojevremeno upozoravao nekadašnji državni sekretar Džon Keri, koji će sada biti na poziciji Bajdenovog specijalnog izaslanika za klimatske promene, Milivojević kaže da je takav stav strateška konstanta američke politike.
– Ako imamo u vidu zemlje sa linije vatre koje su tada pobrojane, za vreme Trampa Crna Gora i Severna Makedonija su ušle u NATO. U Moldaviji su bili izbori i došlo je do određenih političkih promena. Najava da Gruzija treba da uđe u NATO je na toj liniji. Pritisak da se Bosna federalizuje i da se Kosovo prizna je na tim linijama, najava da bi Kosovo moglo da uđe u NATO je na toj liniji… Realizacija linija vatre u kontekstu globalnog sučeljavanja sa Rusijom je i dalje na snazi – konstatuje Milivojević.
Kako napominje, nastojanje da ceo region Zapadnog Balkana uđe u zapadnu sferu interesa, da se zaokruži, ostaje strateška opcija od koje neće odustati ni SAD, ni cela transatlantska zajednica.
