„Mi nemamo skrivenih namera oko Kosova, veoma jasno smo rekli, od kada smo Aleksandar Vučić i ja napravili koaliciju, da mi želimo kompromis oko Kosova, a da taj kompromis mora da ima u vidu i interese Srba i interese Albanaca“, izjavio je u intervjuu za Kosovo Onlajn predsednik Skupštine Srbije Ivica Dačić.
On je posebno istakao činjenicu da je 19 država povuklo priznanje Kosova, čime je stvorena, kako kaže, nova politička realnost na međunarodnoj sceni, koje moraju da budu svesni ne samo u Prištini nego i na Zapadu.
Dačić je govorio o nerazumevanju pitanja Kosova među zapadnim političarima, ukazao je da je albanski narod svoje pravo na samoopredeljenje ostvario stvaranjem Albanije i da ne može da ima dva prava na samoopredeljenje i stvaranje dve države, a prokomentarisao je i hapšenje Hašima Tačija.
Bivši američki ambasador u Srbiji Vilijam Montgomeri rekao je u autorskom tekstu za Kosovo Onlajn da Zapad „na njegovo zaprepašćenje i dalje ne shvata šta za Srbiju znači Kosovo“, i da dok god bude tako neće biti napretka u pregovorima. Kako komentarišete ovu izjavu i kakva su vaša iskustva iz vremena kada ste kao šef diplomatije imali intenzivne kontakte sa zapadnim političarima, da li oni zaista ne shvataju suštinu kosovskog problema?
– Mislim da je Montgomeri u pravu kad govori o tome da postoji jedno veliko nerazumevanje značaja pitanja Kosova i Metohije za srpski narod i za državu Srbiju, ali rekao bih da postoji i jedno veliko nerazumevanje značaja tog slučaja za sveukupne međunarodne odnose i za temeljne principe međunarodnog prava. Neki od njih ni ne znaju gde je Kosovo, a neki od njih nisu ni imali kontakte sa našom zemljom 10, 20, pa i 30 godina, iako smo nekada u vreme Nesvrstanih bili veliki prijatelji.
Apsolutno sam saglasan sa onim što je Montgomeri rekao. Kao što je Jerusalim važan Izraelcima, i oni treba da znaju da mi svakako ne da nećemo biti srećni, nego za nas je veoma neprijatna činjenica mogućnost da oni priznaju Kosovo.
Može li se u ovom ambijentu, krize u EU i krize u SAD, očekivati nešto po pitanju dijaloga u toku ove godine? Govori se da će Nemačka da preuzme inicijativu, da li se može očekivati da kancelarka Merkel pre odlaska sa vlasti ove godine napravi neki pokušaj u vezi sa Kosovom?
– Mi nemamo skrivenih namera oko Kosova. Veoma jasno smo rekli, od kada smo Aleksandar Vučić i ja napravili kolaciju, a to je da mi želimo kompromis oko Kosova, a da taj kompromis mora da ima u vidu i interese Srba i interese Albanaca. Ako se želi uspeh dijaloga, on može biti zasnovan na tome. Ako nema predloga za kompromis, nema te inicijative koja će dovesti do toga da Srbija mora nešto da prihvati.
Mnogi su „skočili“ na moj predlog razgraničenja, zatim je to govorio i predsednik Vučić, ali niko nikada nije dao neki drugi predlog za kompromis. Pa, evo da vidimo, da li je moguće da ne postoji nijedan predlog za kompromis, osim ukoliko neko misli da to ne treba ni da se radi.
Što se nas tiče, mi želimo regionalni mir i stabilnost. Nijedan naš potez neće biti uperen protiv mira i stabilnosti. To podrazumeva, bez obzira na neslaganje, konstruktivne odnose između Srba i Albanaca u Prištini, kao i konstruktivan pristup Srpske liste kada je reč o problemima koji postoje u Prištini i, naravno, zaštitu prava na život i opstajanje Srba na Kosovu.
Šta mislite, hoće li odsustvo Hašima Tačija bitno uticati na ishod predstojećih izbora na Kosovu, i da li će eventualna pobeda Aljbina Kurtija, koju svi predviđaju, doneti neku bitnu promenu u stavu Prištine kada je u pitanju normalizacija odnosa sa Beogradom?
– Mi ne možemo da utičemo na to za koga će Albanci da glasaju. Možemo da utičemo i da navijamo za koga će glasati Srbi na Kosovu i Metohiji i očekujem da Srpska lista ponovo pobedi i da dobije sva poslanička mesta. Bilo ko da je na čelu prištinske vlade i na mestu tzv. predsednika ponašaće se onako kako je Ramuš Haradinaj jednom prilikom rekao, da oni nemaju svoju spoljnu politiku, već imaju spoljnu politiku SAD.
Jeste li očekivali da će se desiti hapšenje Hašima Tačija i ostalih komandanata OVK? Na Kosovu povodom toga nisu bile preterane reakcije, ali u Srbiji i dalje vlada sumnja u iskrene namere Suda u Hagu. Da li će doći do neke kazne?
– Iskreno rečeno, očekivao sam to mnogo ranije. Taj sud već godinama nije ništa uradio kada je reč o podizanju optužnica. Ali, moram da kažem da taj sud nije bio rezultat dobre volje međunarodne zajednice, nego velikog pritiska javnosti nakon izveštaja Dika Martija. Da Kosovo nije pristalo da formira sud sa centralom u Hagu, to bi formirao Savet bezbednosti, to je bila veoma jasna odluka.
Ima li odgovora na pitanje čije je Kosovo?
– Kosovo je i Srba i Albanaca koji tamo žive. Znate, ja sam rođen na Kosovu i kada sam bio u Prizrenu prošetao sam se po gradu i jedan čovek mi je dobacio da meni nije mesto tu. Ja sam ga pitao – „zašto, ja sam ovde rođen, a gde si ti rođen? Nije mi odgovorio, verovatno je rođen negde preko planine u Albaniji.
Tako da Kosovo je isto tako moje, kao što je i Tačijevo i Kurtijevo. Zato je mnogo bolje da se pregovara, a ako je neko kriv za zločine, onda za te zločine treba da odgovara. Licemerno je da neko optužuje Srbiju da brani ratne zločince ili da neće da traži žrtve koje su ovde sahranjene, a da pri tome imate više zahteva za iskopavanje grobnica na Kosovu, za koje niko neće da odlučuje niti da razgovara. Valjda postoji pravda i za srpske žrtve, a ne samo za albanske.
