Srpska haubica „nora B-52“, posle Azije, Afrike i Evrope, zagrmeće i američkim kontinetom, pišu Novosti.
Najnovija verzija ovog artiljerijskog oruđa početkom sledeće godine biće upućena na probno gađanje u SAD. Ukoliko se pokaže bolja od konkurencije, srpska haubica ima šansu da postane deo naoružanja američke armije.
Kako su preneli tamošnji mediji, Oružane snage SAD tragaju za novom dalekometnim artiljerijskim oruđem, koje bi zamenilo vučne haubice M-777 koje trenutno koriste.
Magazin „Drajv“ je objavio da su na testiranje na vojnom poligonu Juma u državi Arizona početkom 2021. godine pozvani renomirani proizvođači naoružanja iz Srbije, Izraela, Švedske i SAD.
„Jugoimportova“ „nora“ biće na gađanju zajedno sa izraelskim sistemom ATMOS, poznatim kao „gvozdena sablja“, švedskim „arčerom“ i oruđem „brutus“ američke kompanije „AM dženeral“.
Sve ove haubice kalibra su 155 milimetara, a razlikuju se po automatizaciji punjenja, broju članova posade, stepenu kompjuterizacije nišanjenja i upravljanja vatrom. Pisanje američkih medija u Ministarstvu odbrane Srbije nisu ni potvrdili, niti demantovali.
Naglašavaju, ipak, da je „nora“ savremeno naoružanje, koje je već steklo značajnu međunarodnu reputaciju.
„Samohodna top-haubica „nora-B52 M15″ jedan je od najbolje prodavanih složenih borbenih sistema domaće odbrambene industrije. Taj projekat je dokaz sposobnosti domaćeg vojnoindustrijskog kompleksa i inventivnosti naših vojnih inženjera“.
Oruđe na kome domaća namenska industrija radi duže od četiri decenije, pored Vojske Srbije, uspešno koriste oružane snage Kenije, Bangladeša i Mjanmara.
Isporukom ovih haubica Kipru prošle godine, Srbija se upisala na mapu snabdevača sofisticiranim naoružanjem Evropske unije. Duži niz godina Pakistan važi za zainteresovanog partnera, a „nora“ je 2017. godine potencijalnim kupcima iz Emirata uspešno prikazana i u pustinji Abu Dabija.
Srbija je proizvela i na strana tržišta isporučila više od 70 komada ovog oruđa, zajedno sa pratećim logističkim, komandnim i izviđačkim vozilima i opremom.
Poznavaoci vojne tehnologije kažu da „nora“ nije bez šanse kod zahtevnog korisnika kao što su SAD. Američka vojska je u julu objavila da traži nove haubice i da žele samo proizvode koji su već u serijskoj proizvodnji ili koji su spremni da uđu u serijsku proizvodnju. Istaknuto je da haubice moraju da budu velikog dometa, i da je prioritet vrhunska mobilnost.
„Sve ove uslove „nora“ ispunjava“, kaže penzionisani artiljerijski pukovnik Mileta Kerkez. „Uslovi koji su sastavni deo američke pozivnice zapravo su konstruktorski zahtevi u razvoju ovog sredstva. Sve je počelo idejom da se obična haubica kalibra 152 milimetra postavi na vučno vozilo. „Nora“ je imala više varijanti, koje su unapređivanjem dovedene do performansi aktuelne verzije“.
Kerkez podseća i da ovako složene artiljerijske sisteme proizvodi mali broj zemalja na svetu. Reč je o visokosofisticiranoj vojnoj tehnologiji, čiji razvoj podrazumeva višegodišnji rad inženjerskih timova i korišćenje višegeneracijskog iskustva u ovoj oblasti.
Savremena varijanta stare „nore“ unapređena je na planu koncepcije rešenja samohodnog oruđa i gabaritnih dimenzija koje obezbeđuju mobilnost i neuporedivo veći domet koji iznosi 41 kilometar.
Ugrađen je moderni sistem za upravljanje vatrom, a postoji i mogućnost automatskog punjenja oruđa i usmeravanja pomoću GPS pozicioniranja, kao i ispaljivanje više projektila iz istog oruđa sa različitim elevacijama i punjenjima tako da projektili padnu u isto vreme na cilj. U istom paketu je i savremena radio-veza, ugrađeni bacači dimnih kutija i oklopna zaštita celokupne posluge.
Osnovno naoružanje ubojite samohotke je top 155 mm, ugrađen u kupolu, a pomoćno naoružanje je mitraljez kalibra 12,7 milimetara sa turelom. Ceo sistem postavljen je na platformi ruskog „kamaza“, sa pogonom osam puta osam. To omogućava veliku brzinu, ali i minimalno vreme za prelazak iz borbenog položaja u marševski.
„Aleksandar“ za Vojsku Srbije
Vojska Srbije pojačana je 2019. godine sa šest oruđa „nora B-52 M-15“, a najavljeno je dalje opremanje naših oružanih snaga ovim sredstvom. Savremene haubice uparene su sa izviđačkim i komandnim vozilom „miloš“, takođe, domaće proizvodnje i upućene su u Mešovitu artiljerijsku brigadu u Niš.
Za našu vojsku usavršena je i verzija „aleksandar“, koju odlikuje veći domet (zavisno od projektila i do 60 kilometara), veća brzina ispaljivanja (šest granata u minuti), kao i izuzetno kratko vreme za napuštanje položaja posle dejstva – svega minut.
Ratuju na daljinu, artiljeriju „zaboravili“
Interesovanje Oružanih snaga SAD za strane haubice, pa i srpsku „noru“ objašnjava se njenom koncepcijom, namenom i opredeljenim misijama.
Stručnjaci za vojna pitanja naglašavaju da je američka vojska po svojoj prirodi osvajačka, ekspanzivna armija, opredeljena za ratovanje na bojištima hiljadama kilometara udaljenim od svoje teritorije. Njena avijacija i mornarica zbog toga čine sam vrh svetske vojne tehnologije.
Direktni kopneni sukobi, međutim, američkoj armiji nisu prioritet. Poslednji ovakav rat Amerikanci su vodili u Vijetnamu. Deficit dalekometne artiljerije u SAD objašnjava se i time što ova zemlja nema tradiciju, niti interesovanje, za razvoj samohodnih haubica.
