„U ovom trenutku je najvažnije koga će u Prištini prihvatiti nova Bajdenova administracija i mogu li stari ‘jastrebovi’ demokrata, poput Medlin Olbrajt, da se odreknu Hašima Tačija i ličnih, emotivnih i poslovnih veza sa njegovim strukturama“, kaže književnik i novinar Živojin Rakočević povodom budućih vanrednih parlamentarnih izbora na Kosovu.
Izbori su uslovljeni padom vlade kosovskog premijera Avdulaha Hotija, a posle odluke Ustavnog suda da je glas poslanika Etema Arifija u vreme izbora ove vlade bio nevažeći, što je otvorilo pitanje – šta novi izbori donose prostoru Kosova i Metohije, ali i odnosima Beograda i Prištine, naročito ukoliko na njima pobedi Pokret Samoopredeljenje Aljbina Kurtija, bivšeg kosovskog premijera, s obzirom da ankete pokazuju da će dobiti najviše glasova, piše Sputnjik.
Bajdenova administracija ključna za novu Vladu u Prištini
Prema rečima Rakočevića, Kosovo je prostor stalne i uobličene krize koja se održava u svim segmentima društva – od politike, ekonomije, unutaralbanskih obračuna i odnosa prema svemu što nije ideologija Oslobodilačke vojske Kosova. Takvo, neprirodno stanje, dodaje on, traje dvadeset godina, od bombardovanja 1999.
– Najgore je za sve na ovom prostoru da su svaki novi izbori od tada, dakle od 2001. godine do danas, produbljivali krizu i označavali korak dalje od demokratije i bazičnih ljudskih prava. Imali smo tada svakodnevne otmice, ubistva, paljevine, ali je postojala veća nada da će promene doći, da će biti normalnijeg života. Ali, kako se koji izborni ciklus završavao, nade je bilo sve manje. Tako i danas većina, čak i Albanaca, a posebno intelektualaca, misli da ni ovi izbori neće doneti nikakav boljitak – objašnjava Rakočević.
Pokret Samoopredeljenje i njegov vođa Aljbin Kurti su, dodaje on, savršen izraz kosovske krize.
– On se savršeno snalazi u anarhiji, ima bogato zatvorsko iskustvo i njega ne zanimaju nikakve kosovske presude protiv njega. To njega neće sprečiti da uzme vlast. U osnovi je moguće da se jedan Tačijev totalitarizam zameni Kurtijevom ideološkom totalitarnom matricom, u čijoj osnovi leži najekstremniji nacionalizam i socijalni populizam – kaže Rakočević.
Stari SAD „jastrebovi“
Rakočević je uveren da je ishod kosovskih izbora, u svakom slučaju, u rukama nove američke administracije Džozefa Bajdena i starih „jastrebova“ poput Medlin Olbrajt.
– Ako odluče da Tačija vrate iz Haga, što je realna mogućnost, on je sposoban i moćan da „stabilizuje“ Kosovo. U tom slučaju, Aljbin Kurti će i dalje biti najpopularniji političar i može formalno imati vlast, ali bez ikakvog uticaja i moći, ili će ta moć biti jako mala – smatra on.
Amerikanci moraju da se umešaju
Politikolog sa Kosova Nedžmedin Spahiu na predstojećim izborima očekuje ubedljivu pobedu Samoopredeljenja Aljbina Kurtija, ali ne i rešenje problema oko izbora predsednika.
– Mislim da oko izbora predsednika vlade neće biti dileme jer očekujem pobedu Kurtija, ali oko izbora predsednika Kosova stavovi stranaka su zaoštreni i među njima neće biti konsenzusa po tom pitanju sve dok Amerikanci ne pomognu. Za predsednika države mora da glasa dve trećine parlamenta i u tom smislu je izbor problematičan – navodi Spahiu.
Amerikanci, kako kaže, ne žele da se direktno uključuju u ove stvari i žele da dokažu da je kosovsko društvo zrelo da samo reši svoje probleme.
– Ipak, moraće da se umešaju jer teško da će doći do kompromisa između političkih snaga na Kosovu da bi se to pitanje rešilo – kaže Spahiu.
Na pitanje kakav odnos Prištine prema Beogradu očekuje ukoliko Kurti ponovo dođe na vlast, Spahiu kaže da očekuje ozbiljniji pristup lidera Samoopredeljenja.
– Kurti je možda krut u pregovorima, ali spoljna politika nije njegova jaka strana. On je prošli put i pao sa vlasti zbog svoje spoljne politike. Nadajmo se da se malo opametio u međuvremenu i da će na interese Kosova gledati pragmatičnije, a ne samo ideološki – kaže Spahiu.
Podsetimo, bivši kosovski premijer i lider Pokreta Samoopredeljenje Aljbin Kurti nazvao je sporazum postignut u Beloj kući između Beograda i Prištine „sporazumom koji stvara četvrtu Jugoslaviju“. Kurti smatra da se ta nova Jugoslavija stvara kroz područje „mini Šengena“, koje će Beogradu omogućiti ekonomsku hegemoniju nad Albancima na KiM i Albaniji.
