Bukove šume nacionalnih parkova Fruška gora, Kopaonik i Tara nominovane su za Uneskovu Listu dobara svetske prirodne baštine
Bukove šume nacionalnih parkova Fruška gora, Kopaonik i Tara nominovane su za Uneskovu Listu dobara svetske prirodne baštine. Ovo prestižno zvanje uvrstiće i Srbiju sa još 12 evropskih zemalja u sklop prekograničnog dobra „Drevne i netaknute bukove šume Karpata i drugih regiona Evrope“. Srbija je podnela svoju listu Unesku, na kojoj se nalazi 11 bukovih rezervata. Cilj odabira bio je što bolje predstavljanje rezervata, budući da bukove šume čine oko 50 odsto svih šumskih površina u našoj zemlji.
Bolja zaštita lokaliteta
Na pomenutim područjima se, pored čistih, monodominantnih bukovih šuma, nalaze i one mešovite, polidominantne sastojine, gde bukva raste u zajednicama sa smrčom i jelom (NP Kopaonik i NP Tara ili različitim vrstama hrastova (NP Fruška gora). Moglo bi se reći da je izuzetno bogat biodiverzitet i očuvanost bukovih šuma Srbije doprineo kandidaturi ovih šumskih ekosistema za svrstavanje na Svetsku listu prirodne baštine.
Marko Kazimirović, asistent na predmetu Rast i proizvodnost šuma na Šumarskom fakultetu u Beogradu, ističe za Kurir da i samo stavljanje ovih lokaliteta na Uneskovu Listu svetske prirodne baštine znači mnogo za Srbiju. – Pozicioniranjem na tu prestižnu listu mogli bismo na neki način da ostvarimo i veću zainteresovanost javnosti za ove šume, čime bi se svakako pojačao efekat njihove zaštite i očuvanja. To bi pre svega trebalo da rezultira većim interesovanjem šire javnosti, kao i neposrednih uživalaca prirode, koji bi trebalo da budu bolje upoznati sa suštinom aktivnosti koje šumarska operativa kontinuirano sprovodi prilikom upravljanja ovim područjima. Da nije tih aktivnosti, ove šume ne bi same od sebe opstale u stanju u kojem ih danas zatičemo, a koje ih je kandidovalo za Listu svetske prirodne baštine – upozorava Kazimirović.
Turistički podsticaj
On smatra da, ukoliko dođe do stavljanja ovih lokaliteta na Uneskovu Listu svetske prirodne baštine, ljudi koji žive i dolaze tu imali bi jači uticaj na one koji upravljaju prirodnim dobrima. – Opet, ukoliko bi očuvanje značilo prepuštanje sudbini i odvijalo se bez uticaja stručnih službi, bojim se da bi tada više i izgubili nego što bismo dobili samom primenom takvog načina očuvanja. Potrebno je i da se ljudi zainteresuju za to kako se upravlja šumama, kako se one štite, kako se drvo eksploatiše, da li ima prekomerne seče ili ne. Jednostavno, revizija javnosti mora da postoji – uveren je Kazimirović.
Na pitanje šta u turističkom smislu to znači, odnosno da li je to dobra polazna osnova za razvoj ekološki održivog turizma, on smatra da bi efekat stavljanja naših šuma na Uneskovu listu u tom smislu mnogo doprineo. – U kontekstu turizma, to bi još i više značilo jer bismo bili mapirani i prisutni na svetskom nivou. Turistima bi značilo da posećuju odabrane i selekcionisane lokalitete i sasvim sigurno bi se to pozitivno odrazilo na porast ekološkog turizma kod nas. Svaki posetilac bi sigurno više voleo da dođe na lokalitet koji je označen kao prirodno dobro svetske baštine nego na neki lokalitet koji to nije – ističe naš sagovornik.
Kontrast urbanog
Siniša Mitrović, rukovodilac Centra za cirkularnu ekonomiju PKS, takođe smatra da će unapređenje statusa pojedinih površina pod bukovim šumama u ova tri nacionalna parka doprineti većoj zainteresovanosti na turističkom tržištu za ove predele i mogućnostima privrednog oporavka i razvoja udaljenih krajeva naše zemlje.
On ističe da je, u marketinškom smislu, divlja priroda postala sve atraktivniji ambijent koji pruža različite vrste doživljaja za novu armiju turista današnjice. – Pritom, zaštićena prirodna područja, a pogotovo šume, predstavljaju istaknute komponente predela i uslov kvalitetne životne sredine, te su najkontrastniji fenomen u poređenju sa urbanim, industrijskim i drugim antropogenim celinama. Intuitivna povezanost čoveka sa zelenilom proističe i iz činjenice da oko 99,99% organske mase biosfere Zemlje čini vegetacija, a tek neznatan ostatak pripada životinjskom svetu. Boravak čoveka u šumama, u sklopu korišćenja rekreativnih i zdravstvenih funkcija šuma, može da probudi iskonsko osećanje pripadnosti prirodi, smanji negativna emocionalna stanja i unapredi psihofizičko zdravlje, pogotovo u vreme akutelne pandemije. Brojna naučna istraživanja širom sveta kao zdravstvene efekte šuma navode da boravak i aktivnosti u njima znatno utiču na stimulisanje imunosistema, smanjivanje krvnog pritiska, uspostavljanje pravilnog srčanog ritma, smanjenje nivoa stresa i poboljšanje raspoloženja, povećanje sposobnosti koncentracije, ubrzan oporavak rekonvalescenata itd. Prema navodima brojnih svetskih istraživanja, udisanje šumskog vazduha bogatog tzv. vazdušnim vitaminima – fitoncidima, samo nekoliko sati nedeljno, smanjuje krvni pritisak, pruža efekat relaksacije i može da podigne nivo imunološkog sistema i do 50 odsto.
Bukva – srpski brend
Dr Marina Vukin, naučni saradnik iz Udruženja šumarskih inženjera i tehničara Srbije, kaže za Kurir da je Srbija zemlja lišćara, a da je bukva naša najrasprostranjenija vrsta drveća. – U šumama joj se pridružuju pre svega jela, gorski i planinski javor, smrča i druge vrste. Možemo je naći na malim nadmorskim visinama (70 metara kod Negotina), pa sve do 1.500 metara na većim planinskim masivima. Tako široko rasprostranjenje nema nijedna druga naša vrsta drveća, što ukazuje na veliki značaj ove vrste za šumarstvo i zaštitu prirode naše zemlje. U Srbiji raste morfološki specifična balkanska bukva, koja se razlikuje od evropske bukve. Šume bukve u Srbiji odlikuje veliki fitocenobiodiverzitet, predstavljen izdvajanjem čak 40 šumskih asocijacija ove vrste drveća. Usled toga, kao i zbog dosadašnjeg načina gazdovanja, bukove šume u Srbiji zadržale su svoju prirodnu strukturu, prirodno rasprostranjene i mogućnost prirodne obnove, što je vrlo bitna činjenica za stanje ovih šuma, s obzirom na to da je prirodno podmlađivanje jedini način obnove bukovih šuma. Čiste bukove šume i mešovite šume bukve sa drugim vrstama lišćara i četinara čine 50% šumskog fonda naše zemlje po površini, a po drvnoj zapremini, ove šume učestvuju sa 60% u ukupnom šumskom fondu – navodi dr Vukin.
