Srbija će najbolje u Evropi proći kroz aktuelnu korona krizu, zaključuje ugledni nemački dnevnik Bild. Naime, list je izradio uporednu analizu o tome kako je koja zemlja odgovorila na izazove epidemije i koliko uspešno je savladala taj izazov.
– Da privreda u pojedinim zemljama raste brže i solidnije nego u nekim drugim je jasno, ali nikada do sada razlika nije bila tako velika kao u korona krizi – konstatuje Bild u članku pod naslovom „Zemlje u kriznom poređenju – zašto korona pravi razliku ili zašto Srbija najbolje izlazi iz ove krize“. Nemački dnevnik ukazuje na to da jesenja prognoza Evropske komisije potvrđuje „prvo mesto“ Srbije u evropskim okvirima, te analizira kako je naša zemlja uspela. Kao razloge za uspešan prolazak Srbije kroz krizu list navodi kratko zaključavanje, sprovedeno uz finansijsku pomoć pogođenim privrednim granama, zatim visoke investicije u infrastrukturne projekte, fokus na digitalizaciji, značajni rast poljoprivrednog izvoza, te činjenicu da turizam ne igra gotovo nikakvu ulogu po ekonomiju zemlje.
Direktor Republičkog Zavoda za statistiku prof. dr Miladin Kovačević za „Vesti“ pojašnjava tajnu srpskog uspeha i ističe da je ključ u jakoj i žilavoj industriji.
– Ova godina je bila izuzetno rodna. Bog nam se osmehnuo. Ali, tajna uspeha leži u kičmi ekonomije, a to je industrija – kaže ovaj ugledni stručnjak. Prema projekcijama, Srbija će ovu godinu završiti sa minimalnim padom BDP manjim od minus jedan odsto, što je izuzetan rezultat s obzirom na korona krizu.
Bili bismo i na nuli, ističe dr Kovačević, da, kako kaže, nije bilo zastoja u građevinskim projektima, ali će i to biti rešeno.
– Dakle, da pojasnim, Srbija je izuzimajući Rumuniju jedina industrijska zemlja u regionu i to je jako važno – kaže dr Kovačević i objašnjava da je nakon uništene socijalističke industrije u našoj zemlji nikla snažna privatna industrija, koja naročito jača od 2015. godine .
Analizirajući uticaj krize na privrede u svetu, „Bild“ navodi da je BDP u prvoj polovini ove godine, na primer, u Peruu pao za 31 odsto, dok je u Kini porastao za 0,3 procenta. U tekstu, objavljenom i u onlajn izdanju, nemački list konstatuje da i u doba ranijih velikih finansijskih kriza, 1987. i 2009. godine te razlike nisu bile tako velike, već su iznosile maksimalno 11 odsto. Nemačka je, ukazuje list, suočena sa padom BDP-a za 5,5 odsto.
Redovni član Akademije ekonomskih nauka prof. dr Mlađen Kovačević kaže za „Vesti“ da se Srbija dobro snašla u vreme korona krize i da su, ekonomski gledano, poljoprivreda i prehrambena industrija bile berićetne.
– Godina je dobro ponela i to nam je obezbedilo i dobar izvoz poljoprivrednih proizvoda. Naša ekonomija izgleda fantastično kad se pogleda kako su prošle mnogo veće ekonomije Italije, na primer gde je pad BDP 15 odsto ili Španije gde se beleži pad od 13 odsto – priča Mlađen Kovačević i dodaje da se ozbiljne evropske ekonomije nisu snašle i preduzele određene mere na vreme.
On dodaje da je situacija sa daljim razvojem korona krize neizvesna i da će sada mnogo toga zavisiti od primene vakcine protiv korone.
„Bild“, u potrazi za faktorima koji utiču na privredu, navodi da broj zaraženih koronom i umrlih ima značajan negativan efekat.
„Što više bolesnih i umrlih, to je gori negativan efekat“, konstatuje list.
Preduzeća izvoze i rastu
Miladin Kovačević objašnjava da su svi oni tajkuni koji su u Srbiji kupovali preduzeća u ranom procesu privatizacije nestali sa ekonomske mape.
Nema više tajkunskog nakota i sada je na delu nova industrija, koja je jaka i žilava. Naša industrijska preduzeća proizvode, izvoze i rastu. Oni su žila kucavica naše ekonomije i u tome je ključ uspeha Srbije – kategoričan je prof. dr Kovačević.
Turističke zemlje najviše trpe
Zemlje koje se oslanjaju previše na turizam tokom pandemije korone su pretrpele dugoročnije posledice. Prema analizi OECD-a, i dužina i čvrstina „zaključavanja“ ima značajne posledice po dubinu i trajanje krize, navodi „Bild“.
