Srbija će najbolje u Evropi proći kroz aktuelnu korona krizu, zaključuje ugledni nemački dnevnik „Bild“, u uporednoj analizi o tome kako je koja zemlja odgovorila na izazove epidemije i koliko uspešno je savladala taj izazov.
„Da privreda u pojedinim zemljama raste brže i solidnije nego u nekim drugima je jasno, ali nikada do sada razlika nije bila tako velika kao u korona krizi“, konstatuje „Bild“ u članku pod naslovom „Zemlje u kriznom poređenju – zašto korona pravi razliku ili zašto Srbija najbolje izlazi iz ove krize“.
„Bild“ ukazuje da jesenja prognoza Evropske komisije potvrđuje „prvo mesto“ Srbije u evropskim okvirima, te analizira kako je naša zemlja uspela.
Tako, kao razloge za uspešan prolazak Srbije kroz krizu list navodi kratko zaključavanje, sprovedeno uz finansijsku pomoć pogođenim privrednim granama, zatim visoke investicije u infrastrukturne projekte, fokus na digitalizaciji, značajni rast poljoprivrednog izvoza, te i činjenicu da turizam ne igra gotovo nikakvu ulogu po ekonomiju zemlje.
Analizirajući uticaj krize na privrede u svetu, „Bild“ navodi da je BDP u prvoj polovini ove godine, na primer, u Peruu pao za 31 odsto, dok je u Kini porastao za 0,3 procenata.
U tekstu, objavljenom i u onlajn izdanju, nemački list konstatuje da i u doba ranijih velikih finansijskih kriza, 1987. i 2009, te razlike nisu bile tako velike, već su iznosile maksimalno 11 odsto.
Nemačka je, ukazuje list, suočena sa padom BDP-a za 5,5 odsto.
„Bild“, u potrazi za faktorima koji utiču na privredu, navodi da broj zaraženih koronom i umrlih ima značajan negativan efekat.
„Što više bolesnih i umrlih, to je gori negativan efekat“, konstatuje list.
Takođe, navodi da više industrije pomaže, jer zemlje sa snažnom industrijom, prema ekspertima OECD, bolje prolaze kroz krizu, pošto industrija, dok su restorani, hoteli I drugi zatvoreni, može brže da se ponovo pokrene,ako uopšte biva zatvorena.
Zemlje koje se oslanjaju previše na turizam tokom korona pandemije su pretrpele dugoročnije posledice.
Prema analizi OECD-a i dužina i čvrstina „zaključavanja“ ima značajne posledice po dubinu i trajanje krize, dodaje „Bild“.
