Kosovski Albanci preko Tirane pokušavaju da zabiju nož u leđa Srbiji inicijativom pokreta Samoopredeljenje da albanski parlament usvoji deklaraciju kojom se osuđuje „srpski genocid na Kosovu“.
Inicijativa, koju je pokrenuo predstavnik pokreta Samoopredeljenje u Albaniji Eljvis Hodža, odgovor je na suđenja liderima OVK u Hagu, jer se sada otvara i pitanje mesta i uloge Albanije u ratu iz 1999. godine, smatra predsednik Matice Albanaca u Srbiji i pripadnik JNA u penziji Demo Beriša.
Pored toga što inicijativu Samoopredeljenja povezuje sa podizanjem optužnica protiv vrhuške OVK, docent Pravnog fakulteta Univerziteta u Kosovskoj Mitrovici, Duško Čelić, primećuje i nervoznu reakciju Prištine i Tirane na izjavu srpskog predsednika Aleksandra Vučića kada je uporedio kosovskometohijsko pitanje sa krizom u Nagorno Karabahu.
Kosovski Albanci pokušavaju preko „sestrinske države“ što ne mogu sami
– Druga stvar koja mi je kao pravniku jako interesantna, to je da je Samoopredeljenje tu inicijativu pokrenulo u parlamentu Albanije, a ne u parlamentu Kosova i Metohije. To bih mogao da pročitam na način da su svesni da samoproglašena država Albanaca na KiM nema međunarodnopravni subjektivitet, zbog čega se pokušava preko „sestrinske“ države Albanije da se vidi međunarodni aspekt te inicijative – smatra Čelić.
Iako je činjenična osnova inicijative nepostojeća, ukoliko bude prihvaćena i u albanskom parlamentu bude izglasan neki dokument, moguće da će se sa njim izaći pred međunarodne forume, kao što je Savet Evrope, dodaje on.
Ukoliko bi deklaracija o genocidu bila usvojena u albanskom parlamentu, a kasnije eventualno i u evropskom, slika o Specijalizovanom sudu u Hagu bila bi, prema rečima Demo Beriše, značajno promenjena, a optužene vođe OVK bili bi abolirani.
Cilj je optužiti Srbiju i abolirati Albaniju
U optužnici protiv trojice čelnika OVK pominju se i tri logora u okolini Kukeša u Albaniji, a opšte je poznato da su prve brigade OVK ušle u Srbiju sa prostora Albanije, gde su se nalazili i centri za obuku terorista. Uz to, aktivni oficiri albanske armije komandovali su snagama OVK, napominje naš sagovornik.
– Oni sada idu na varijantu da je taj sud trebalo da bude nadležan i za ona lica iz Srbije koja nisu odgovarala za krivična dela za vreme rata na Kosovu i Metohiji. I zato su pokrenuli tu inicijativu, koja je podržana i od određenih struktura na Kosovu – objašnjava Beriša.
Beriša podseća da je celokupno srpsko vojno, političko i policijsko rukovodstvo suđeno i osuđeno pred Haškim tribunalom zbog rata na Kosovu i Metohiji.
Sada će albanske političke elite pokušati da obrnu priču tako da tvrde da je za zločine na Kosovu i Metohiji odgovorna Srbija, a ne vrhuška OVK i određenih političkih struktura iz Albanije, kaže Beriša.
Udarac na „mini Šengen“
S obzirom da su granice između Srbije i Albanije otvorene od 10. novembra u okviru „malog Šengena“ i da srpsko-albanski odnosi nikada do sada nisu bili bolji, usvajanje jedne ovakve deklaracije dovelo bi, kaže Beriša, do zahlađenja odnosa.
– Međutim, ne verujem da će doći do usvajanja takve rezolucije. Uzimajući u obzir insistiranje EU i Amerike da je neophodno da se podigne nivo međusobne saradnje i s obzirom da su i Srbija i Albanija kandidati za članstvo u EU, sumnjam da će doći do toga – smatra Beriša.
S obzirom da osim nekadašnje ministarke odbrane i aktuelne predsednice Odbora za spoljne poslove albanskog parlamenta Mimi Kordelji, niko od ključnih političkih igrača u Albaniji nije podržao inicijativu, Čelić veruje da ona neće uspeti.
Što se tiče srpsko-albanskih odnosa, naš sagovornik napominje da se Albanija i inače ponašala kao dozirani patron kosovskometohijskih Albanaca.
– Ovo ne procenjujem kao neko značajnije iskakanje iz takve strategije Tirane. Koliko vidimo, taktika Albanije bila je toplo-hladno. Sećamo se neprimerenih izjava Edija Rame i drugih albanskih zvaničnika, koje su na međunarodnim konferencijama i forumima zamenjene „pomiriteljskom“ retorikom. Tako da takva taktika Tirane ni u ovom slučaju ne predstavlja iznenađenje – smatra Čelić.
Prema rečima Mimi Kordelji, slična inicijativa postojala još 1998, međutim ona je propala zbog, kako je rekla, loše koordinacije kosovske i albanske politike.
