Nekoliko desetina hiljada građana Srbije, ali i inostranstva iskoristili su odluku SPC da za praznik Svete Petke u utorak otvore vrata Hrama Svetog Save na Vračaru.
Sjatilo se i staro i mlado da bi među prvima pogledali nedavno završen impresivan mozaik koji pokriva čak 15.000 kvadratnih metara unutrašnjosti, po čemu je najveća hrišćanska bogomolja na svetu.
Zbog sve većeg broja obolelih, ljudi su s maskama strpljivo čekali na svoj red da uđu u crkvu, a iz nje su izlazili oduševljeni viđenim.
– Ovo je na ponos Srba. Čekali smo 125 godina i zaista je vredelo dočekati. Veličanstveno je! Kada uđeš u taj prostor, u duši ti je lepo i pođu ti suze na oči – komentarisao je Staniša Lukić iz Barajeva koji je u hram doveo svog 11-godišnjeg sina Božidara.
Dečak takođe nije krio oduševljenje onim što je video.
– Deluje nestvarno koliko je sve veliko i lepo – kratko je prokomentarisao ovaj dečak.
Punih 12 godina je Slaviša vozio autobus na relaciji Beograd-Pariz, do pre dve godine je živeo u Parizu i tamo imao mogućnost da vidi neke od najlepših građevina na svetu, ali kaže da se od prizora u Hramu Svetog Save čovek oseti ponosnim, zbog čega od srca poziva dijasporu da se uveri, da dođe kako bi se pomolila Bogu, ali i nauživali u lepoti nove srpske svetinje, poručuje Slaviša Lukić.
Među najmlađim posetiocima hrama bio je i jedanaestomesečni Đurađ Avramović. Njegova majka Milena kaže da je iskoristila priliku što su vernici dobili priliku da vide dokle se stiglo sa radovima na Hramu, ali i da upali sveće povodom zaštitnice žena i dece – mati Paraskeve, Svete Petke.
– Videla sam u Hramu Svetog Save još nekoliko Đurađevih vršnjaka, tako da nisam jedina koja je želela da svom nasledniku priuštim ovakvu lepotu. Poslednji put sam bila ovde pre oko godinu dana i oduševljena sam koliko se u međuvremenu izgradilo. Zaista je sve impresivno, posebno centralna kupola. Nisam očekivala ovoliki broj ljudi, ali je veoma dobro što su se svi pridržavali mera i imali maske tokom boravka u Hramu – priča Milena.
Grandiozno i velelepno
Goran Šarac živi u Kninu, ali je poslom bio u Beogradu, pa nije bilo dileme da li će posetiti Hram.
– Ne može se rečima opisati lepota unutrašnjosti. Dovoljno je da čovek uđe i okrene se oko sebe i da shvati koliko je sve grandiozno i velelepno. Ja sam stao i bio fascinaran onim što sam video – priča ovaj Kninjanin.
Na naše pitanje kako je Srbima u ovom gradu samo odmahuje rukom.
– Nikako, eto kako. I kučići imaju veća prava od nas. Zato sve intenzivnije razmišljam da se preselim u Srbiju, nema života za Srbe tamo – kaže ovaj mladić.
Beograd dobio krst
Dragica Strugarević iz Beograda je početkom osamdesetih godina bila nastavnik u tadašnjoj, jugoslovenskoj dopunskoj školi u Parizu. Danas ova sedamdesetogodišnjakinja uživa u penziji i priznaje da nije želela da propusti priliku da među prvima vidi sređenu unutrašnjost Hrama na Vračaru.
– Kada sam sve videla, kroz glavu mi je prošao stih Matije Bećkovića: „Gologlavi Beograd dobio je krst. Mnogi kažu, vidi se iz Sofije.“ Mozaik od 15.000 kvadrata je savršen i bez dileme se može porediti sa onima živopisima u Crkvi Svetog spasa u Moskvi ili u Aja Sofiji. Ipak, naš je daleko veličanstveniji, svečaniji, drugačiji. Zato treba ići više puta, da se svemu priđe i sve pogleda. Očekivala sam sve što sam videla, ali opet je moj doživljaj neopisiv – kaže Dragica.
I plato sređen do kraja godine
Episkop remezijanski, vladika Stefan (Šarić) kaže u razgovoru za „Vesti“ da preostaje još nekoliko meseci pa da Hram Svetog Save bude u potpunosti završen.
– Preostalo je još da se završi postavljanje poda, ikonostasa i sređivanje platoa ispred Hrama. Za to vreme će se i sve što je urađeno „utegnuti“, odnosno ispraviti neke sitnice. Verujem da će čitav posao biti završen do kraja godine. Znam da su svi nestrpljivi da Hram zaživi, ali u ovakvim poslovima ne treba žuriti, posebno ne kada je čitav posao pri kraju. Od početka nam nije bio cilj da išta zbrzamo, već da sve valjano završimo. Ipak je ovo grandiozan poduhvat na koji su Crkva i narod čekali punih 125 godina. S druge strane, sve je u ovoj gradnji specifično: od zanatskih radova, preko umetničkih radova. Bilo je komplikovano sve zajedno uklopiti, ali na radost Bogu smo uspeli. Uostalom, zato su na izgradnji Hrama radili i najbolji majstori i iz Srbije i iz Rusije, ali i iz drugih zemalja. Razne nacije su doprinele da se Hram završi – ističe vladika Stefan.
On nije krio oduševljenje što je svetinja, mada još nezavršena, ipak ugostila veliki broj vernika.
– Radujeme što je ovoliko ljudi posetilo Hram. Ljudi su i sami nestrpljivi jer se poslednjih godinu-dve faktički nije mogla videti unutrašnjost. Zato smo se i odlučili da za praznik Svete Petke otvorimo vrata kako bi se videla lepota našeg hrama. Uveren sam da će svi sada imati još više strpljenja da se sačeka još mesec-dva kako bi i Hram, ali i park oko njega bili uređeni onako kako smo i zamislili – ističe vladika Stefan koji se još jednom zahvalio svim donatorima, a posebno onima u dijaspori.
– Najviše novca je dala država Srbija, ali i Republika Srpska, Rusija… Međutim, ima veliki broj donatora, od Amerike do Australije koji su prepoznali značaj izgradnje Hrama. Uveren sam da su svi oni svesni da je to bila jedna od najboljih investicija, ne toliko u materijalnom, koliko u duhovnom smislu – navodi vladika Stefan.
