Pre četiri godine Donald Tramp je Amerikancima obećao da će im vojsku vratiti kući. Nije uspeo u tome, ali, za razliku od svih svojih prethodnika nije započeo nijedan novi rat i ponovo najavljuje povlačenje vojske SAD, piše Sputnjik.
Džordž Buš stariji napao je Irak. Bil Klinton izvršio je agresiju na Srbiju. Buš mlađi na Avganistan i, ponovo, Irak. A Baraku Obami, dobitniku Nobelove nagrade za mir, na savesti leže Libija i Sirija.
Niz krvavih tragova
„Dođosmo, videsmo, i on je umro“, uz krvoločni grohot je Obamina državna sekretarka Hilari Klinton opisala mučnu smrt Muamera Gadafija. Uostalom, u istom maniru u kome je njena koleginica Medlin Olbrajt, doduše bez osmeha, kazala kako je smrt pola miliona iračke dece bila cena koju je vredelo platiti.
Ovom nizu krvavih američkih tragova širom sveta Tramp nije dodao nove. Izbegao je i eskalaciju ratova u kojima je vojska SAD ostala upletena, a uoči izbora najavljuje i da će otići i nekoliko koraka dalje. „Ostatak naših hrabrih vojnika u Avganistanu treba da se vrati kući do Božića“, tvitovao je iznenada prošle nedelje, da bi nekoliko dana kasnije portal „Blumberg“ otkrio i da je Tramp svojim glavnim savetnicima rekao da želi da povuče američku vojsku iz Somalije.
Sukob s Pentagonom
Pentagon je počeo da priprema planove za predsednika. A to, sva je prilika, čini bez mnogo entuzijazma.
„Predsednikova želja da se povuče iz Somalije izazvala je nezadovoljstvo kod zvaničnika“, navodi „Blumberg“, dok „Gardijan“ podseća i da je Tramp „u više navrata naređivao iznenadno i totalno povlačenje vojske iz misija u inostranstvu. Pentagon je uglavnom uspevao da omete i uspori povlačenje, ali u nekim slučajevima predsednik je uspeo da vojsku vrati kući“.
Najzad, i sam Tramp otvoreno govori o ovoj borbi između svoje Bele kuće i Pentagona. „Vojnici me vole“, kazao je nedavno, „ali glavni ljudi u Pentagonu verovatno da ne, jer oni samo žele da ratuju kako bi usrećili sve one divne kompanije koje prave bombe i avione“.
Tramp nije mirotvorac, ali…
Da li će Tramp uspeti da povuče svoju vojsku nazad na teritoriju SAD? Hoće li i povlačenje s Kosova i Metohije doći na red, kao što je još proletos zatražio predsednikov sin Don? Da li će, nasuprot tome, Pentagon uspeti da poremeti ove planove, i da li će sve ostati samo na sakupljanju poena pred izbore?
Diplomata Zoran Milivojević smatra da Trampovi pozivi na povlačenje američke vojske iz inostranstva ne predstavljaju puki predizborni manevar.
– Jedan od strateških ciljeva Trampove spoljne politike jeste povratak američke vojske iz inostranstva. On se opredelio za drugačiji način pokušaja očuvanja liderske pozicije SAD, putem ekonomije i s njom povezanih mehanizama, uz uvažavanje realnosti da se svet promenio i da međunarodni poredak počiva na drugačijim osnovama, koje Amerika mora ozbiljno da uzme u obzir – kaže Milivojević za Sputnjik.
– Ovo strateško povlačenje je mudar, iako iznuđen potez. Tramp nije mirotvorac već je prihvatio realnost u kojima se nalaze i Amerika i svet. Svestan je unutrašnjih problema svoje zemlje, i želi da napravi nekoliko koraka unazad ne bi li je ojačao – dodaje profesor Ilija Kajtez sa Fakulteta za međunarodnu politiku.
– Veliki problem i za SAD i za njene saveznike sastoji se u tome što je američki vojnik, u odnosu na vojnike drugih zemalja, izuzetno skup; primera radi, čak 100 puta su veći troškovi vezani za jednog američkog u odnosu na jednog egipatskog vojnika – navodi on.
Povlačenje s Kosova
U svakom slučaju, bude li postojeći trend povlačenja američke vojske iz inostranstva bio nastavljen, nelogično bi bilo da ne obuhvati i Kosovo. Ovo tim pre što su proletos to javno zatražili Trampov najstariji sin Don junior i dvojica republikanskih senatora bliskih aktuelnom predsedniku, Rend Pol i Dejvid Perdju.
– Ukoliko bi se s vlasti u Prištini povukla ratnohuškačka garnitura bivših komandanata terorističke OVK, i uz razvoj ekonomske saradnje u okviru „mini Šengena“, nije nezamislivo ni povlačenje američke vojske s Kosova, jer bi ona tu postala nepotrebna – veruje Kajtez.
Ali, osnovni preduslov za ovakav razvoj događaja jeste da Tramp osvoji drugi predsednički mandat na predstojećim izborima, ali i da uspe da se izbori sa unutrašnjim opstrukcijama kakve su obeležile njegov dosadašnji mandat.
– A to neće biti ni malo jednostavno, jer „ako imate toliki vojni budžet – preko 800 milijardi dolara – logično i prirodno je da on traži rat. Povlačenje, otuda, predstavlja veliku kontradikciju, i zato treba očekivati žestoki sukob između vojno-industrijskog kompleksa i Trampove spoljnopolitičke orijentacije. Ipak, sama logika procesa koji se odvijaju u svetu Americi nameće potrebu za povlačenjem – zaključuje Kajtez.
