Sa dokumenata iz predsedničke biblioteke Bila Klintona skinuta oznaka poverljivosti. Oktiveno da je šest meseci pre bombardovanja SRJ bila spremna ucena.
Kako prenose Novosti, šest meseci pred početak bombardovanja Srbije, 24. septembra 1998. godine, Samjuel Berger, tadašnji američki savetnik za nacionalnu bezbednost, obavestio je predsednika SAD Bila Klintona o pripremama za ultimatum Srbiji.
Kako pokazuju dokumenti sa kojih je skinuta oznaka tajnosti za „zaustavljanje humanitarne katastrofe na Kosovu i pripremu političkog rešenja“, predlagao je „kredibilnu pretnju vojnom akcijom NATO“.
– To podrazumeva pritisak na NATO da izda ultimatum sa zahtevom Miloševiću da preduzme konkretne korake za rešavanje humanitarne i političke krize, ili će se suočiti sa vojnim odgovorom. Kako bi ultimatum bio kredibilan, mi i naši saveznici treba da budemo spremni da izvedemo ograničene raketne napade, ako Milošević ne pristane da se povinuje. Ukoliko istraje, treba da budemo spremni da izvedemo šire vazdušne napade kako bismo sprečili njegovu sposobnost da izvodi vojne i bezbednosne operacije na Kosovu – preporučuje Berger.
Američki spoljnopolitičkim tim, kaže Berger, saglasan je da oslanjanje samo na humanitarne akcije i diplomatske pregovore nema perspektivu za uspeh. Tvrdi da proces pregovora ambasadora Hila sa Miloševićem i kosovskim Albancima neće dati prihvatljiv sporazum sve dok se nasilje nastavlja, „brutalnim akcijama srpskih bezbednosnih snaga u kombinaciji sa povremenim napadima OVK“.
Rezolucija Saveta bezbednosti UN, usvojena sa 14 prema nula, uz uzdžanost Kine, i NATO odluka da počne sakupljanje snaga značajni su koraci u našim političkim i vojnim pripremama za izdavanje ultimatuma, dok istovremeno šalju snažne signale Miloševiću. Rezolucija UN pomaže u stvaranju političke baze za upotrebu sile za mnoge naše saveznike, ali ona eksplicitno ne dozvoljava upotrebu sile – priznaje on.
Stoga Berger upozorava Klintona da ovaj pristup ima svoju cenu i rizike, kako političke, tako i vojne. Dokument pokazuje da je vrh SAD bio svestan brojnih prepreka u Americi, među saveznicima, kao i svetu, za izvođenje ovog plana.
– Osvajanje podrške saveznika zahtevaće veliki napor, posebno sa Rusijom koja se snažno suprotstavlja upotrebi sile. Mnogi saveznici će želeti da pokušaju sa drugom rezolucijom UN koja autorizuje upotrebu sile pre nego što NATO izda ultimatum – bio je svestan Berger.
Ipak, dodaje da je nova rezolucija manji problem od odluke nekih saveznika da odustanu od učešća u operaciji. Svestan je, kaže, i da je problematično održavanje konsenzusa, posebno ako se Milošević delimično složi sa uslovima ultimatuma.
– Moraćemo da se detaljno konsultujemo sa Rusijom bilateralno, kao i kroz NATO, kako bismo ograničili štetu po naše odnose – ističe Berger.
