Prošlo je više od 12 godina otkako je tzv. Kosovo proglasilo nezavisnost. Međutim, još nema državni kod na internet, poznat kao „domen visokog nivoa“.
Države u svetu uglavnom imaju svoj domen, kao što su: Nemačka (.de), Italija (.it), Austrija (.at), Albanija (.al) itd.
Nedostatak državnog domena predstavlja problem kompanijama i preduzećima koje posluju u sektoru IT (informacione tehnologije).
Arber Bakija je softverski inženjer i suosnivač kompanije „BBros LLC“ koja posluje u Prištini.
Kaže da poprilično vreme sprovodi na povećavanju prisutnosti države Kosovo na internetu.
– Koristimo različite platforme za usluge širom sveta, na primer servere, primenjujemo i koristimo platforme za IT usluge koje nam pomažu u radu. U većini slučajeva, Kosovo ne figurira kao država – kaže Bakija.
On dodaje da Kosovu nedostaje identitet na internetu.
– Mi mnoge usluge koje dobijamo iz Evrope ili Amerike i šire, dobijamo kao Albanija ili moramo da kontaktiramo kompanije i da objasnimo da smo sa Kosova, da smo mi država. Moramo da im šaljemo informacije da potvrdimo da postojimo kao država i ako je u njihovoj koristi, onda nas ta kompanija koja pruža usluge uvrsti na spisak država. Ukoliko ne, kažu nam da im je žao i da figuriramo kao deo Srbije – navodi Bakija.
O predlozima za internet domenu na Kosovu stalno se razgovara, a neki od njih su .rks i .ks.
Takođe, zbog nepostojanja državnog domena, veb stranice kosovskih institucija koriste komplikovane internet adrese.
Institucije obično koriste crticu ili skraćenice, kao, na primer, veb stranica Vlade Kosova je www.kryeministri-ks.net a tu je i, primera radi, veb stranica Ustavnog suda Kosova www.gjk-ks.org.
Pored IT sektora, nedostatak državnog domena na Kosovu stvara probleme i organizacijama i preduzećima.
Za nevladine organizacije, teško je doći do efektivnog brendiranja, dok se preduzeća, pored identifikacije, suočavaju sa izazovima u marketingu.
Kosovo bez digitalnog identiteta
Arber Bakija iz kompanije „BBros LLC“ napominje da se Kosovo tokom godina razvilo u IT sektoru.
On veruje da u toj oblasti Kosovo ima mnogo više ljudskih resursa za razliku od drugih zemalja u regionu poput Albanije i Crne Gore.
Kosovo niko, osim zemalja u regionu, ne priznaje u svetu informacione tehnologije.
– U našem svetu, u svetu IT-a, osim regiona koji nas priznaje, ceo svet nas priznaje kao deo Albanije ili deo Srbije. Počevši od IP adrese, kada negde uđemo, čini se da smo ili u Albaniji ili u Srbiji. Zato nam je to stvorilo probleme jer mi, zapravo, i bez identiteta imamo više IT resursa od Albanije i Crne Gore – napominje Bakija.
Konfuzija na internet mreži
Takođe, nedostatak nezavisnosti Kosova na internetu izaziva problem sa onim što je u informacionim tehnologijama poznato kao IP adresa.
IP označava adresu u obliku brojeva koju ima svaki uređaj povezan na internet.
IP adresa, takođe, identifikuje lokaciju odakle je uređaj povezan.
Trenutno, u nedostatku digitalnog suvereniteta, kada se građani Kosova povežu na internet, njihove IP adrese su povezane sa drugim zemljama u regionu, kao što su Albanija, Srbija i Severna Makedonija.
Ovo je posebno stvorilo probleme organizatorima festivala koji su se, zbog pandemije korona virusa, ove godine po prvi put održavali online.
To potvrđuje i Vulnet (Vullnet) Sanaja, direktor organizacije „Anibar“ koja organizuje istoimeni festival animiranog filma a koji je ove godine po prvi put održan online.
Na ovom festivalu je bilo filmova autora i kompanija koji su dali dozvolu da se film prikaže samo na teritoriji Kosova, a u pojedinim slučajevima je nemoguće blokirati IP adresu u zemljama regiona.
Zato je bilo nemoguće filmove prikazati samo na teritoriji Kosova. To se obično radi kroz „Geo-blocking“.
„Neki filmovi mogli su da se prikazuju samo u jednoj zemlji. Na primer, film koji je proizveden u Nemačkoj mogao je da se prikaže samo na Kosovu, a da se posle prikaže u Srbiji. Platforma nam ponekad nije dozvolila da blokiramo Srbiju“, objašnjava Sanaja.
Nezavisnost Kosova na internet mreži ima neke pozitivne efekte koji su vezani za bezbednost, digitalni razvoj i promociju države.
Što se tiče bezbednosti, trenutno su sve lokacije na Kosovu registrovane u domenima drugih zemalja.
Kao rezultat toga, teško je znati broj veb lokacija registrovanih na Kosovu.
Takođe, Kosovo se ne može identifikovati kroz domen koji bi mogao da se koristi za promociju države.
Put ka digitalnoj suverenosti
Regulatorno telo za elektronske i poštanske komunikacije već godinama pokušava da pregovara o pitanju dodele državnog internet domena za Kosovo.
Zvaničnici iz ovog tela su za Radio Slobodna Evropa (RSE) napomenuli da je to dug proces pregovora.
U Digitalnoj agendi za Kosovo 2013-2020. od Regulatornog tela za elektronske i poštanske komunikacije je zatraženo da ispuni sve obaveze koje je postavila Internet korporacija za dodeljivanje imena i brojeva (ICANN).
ICANN je međunarodna neprofitna organizacija koja se bavi dodeljivanjem domena.
Međutim, dobijanje domena za Kosovo se dodatno komplikuje jer nije član Ujedinjenih nacija (UN), a ni deo nekih drugih mehanizmima u toj organizaciji.
Građani Kosova među prvima u korišćenju interneta
Građani Kosova su među prvima u Evropi kada je u pitanju korišćenje interneta.
Prema podacima Kosovske agencije za statistiku, 2018. godine je 93,2% domaćinstava imalo pristup internetu kod kuće, sa bilo kog uređaja.
Pristup internetu bio je uglavnom sa mobilnih telefona, a potom sa računara, lap topova, tableta itd.
