Konferencijom „Žene, mir, bezbednost“ održana je u Prištini, a obeleženo je 20 godina od usvajanja Rezolucije Saveta bezbednosti UN 1325.
Pored ostalog, ističe važnu ulogu koju žene i devojke mogu imati u rešavanju sukoba i mirovnim procesima.
Učesnici konferencije istakli su ulogu koju žene imaju u razrešenju konflikata i mirovnim procesima, napredak koji je u tom pogledu ostvaren na Kosovu, ali i važnost kontinuiranog rada u cilju postizanja daljeg progresa.
General Elizabet Šlajher iz Kancelarije glavnog savetnika za rodna pitanja pri KFOR-u, istakla je da je u poslednjih 20 godina učinjen veliki napredak u implementaciji rodne perspektive u civilnim i vojnim mirovnim operacijama.
Šlajher je ukazala na to da muškarci i žene imaju različite bezbednosne potrebe, zbog različitih kulturnih normi i društvenih uloga, i da je iz tog razloga nužno da mirovne operacije obuhvate rodnu perspektivu.
Kler Hačison, specijalna predstavnica generalnog sekretara NATO-a za program „Žene, mir i bezbednost“, osvrnula se na institucionalizaciju funkcije koju obavlja i njen značaj.
Ona je istakla da je veoma važno da veći broj žena bude zastupljen u vojsci, ali da je osim njihovog broja važna i njihova inkluzija, i ohrabrila sve NATO saveznike da rade na tome.
Napredak u tom pogledu je ostvaren, ali je i dalje potrebno raditi na većoj inkluziji žena u vojnim mirovnim operacijama, istakla je ona.
Radeći na Kosovu, naučila sam dosta toga od ovdašnjih žena, rekla je Hačison.
Odluke o ženama ne treba da se donose bez žena, potrebna je saradnja koja će omogućiti da se njihov glas čuje i platforma koja će to obezbediti, istakla je specijalna predstavnica NATO-a.
Govoreći o glavnim dostignućima agende „Žene, mir, bezbednost“, Hačison je istakla da je uspostavljen dijalog sa ženama, kao i da u ovom trenutku ima više žena na rukovodećim položajima.
Ona je rekla da implementacija ove agende podrazumeva uspostavljanje partnerstva između muškaraca i žena, saradnju sa civilnim sektorom i međunarodnim zajednicama, ali i političku volju i dovoljna finansijska sredstva.
Veliki napredak je ostvaren, ali još uvek postoji puno toga što može da se uradi, istakla je Hačison.
Komandant KFOR-a, general-major Mikele Risi, naglasio je potrebu za sveobuvatnim pristupom u mirovnim operacijama, koji bi uključio sve pripadnike društva, bez obzira na rod, etnicitet ili religijsku pripadnost. On je istakao da se žene na Kosovu suočavaju sa brojnim problemima u uslovima etničkih podela. U tom pogledu ostvaren je veliki napredak, rekao je Risi, ali je i dalje potrebno raditi na poboljšanju njihovog položaja.
Rodna perspektiva i njena implementacija u različitim sferama društva se ne odnosi samo na žene, istakao je komandant KFOR-a. Potrebno je angažovanje mušakaraca u tom pogledu i saradnja između muškaraca i žena, napomenuo je on.
Vjosa Osmani, predsednica Skupštine Kosova, ukazala je na to da se kulturni aspekti i dominacija patrijarhata manifestuju i na institucionalnom nivou i u formiranju javnih politika.
Ona je napomenula da je veoma važno da žene budu uključene u mirovne procese, ali da je uslov za to postizanje rodne ravnopravnosti u svim sferama života.
Osmani je ohrabrila žene na Kosovu, posebno one mlađe, da se školuju i zapošljavaju u oblasti bezbednosnih i mirovnih studija i da ne budu demotivisane činjenicom da je reč o poslovima koji se u društvu uobičajeno smatraju rezervisanim za muškarce.
Atifete Jahjaga, bivša kosovska predsednica, ukazala je na progres postignut u pogledu učešća žena na institucionalnom političkom nivou.
Ona je istakla da se osnaživanje žena ne odvija samo u vidu pojedinačnih pozitivinih primera, već da je potrebno ohrabrivanje uslova koji će omogućiti više slobode u celini, pa i za žene.
Žene moraju da budu uključene u proces donošenja javnih politika, napomenula je Jahjaga.
Edi Gusija, direktorka Agencije za rodnu ravnopravnost, napomenula je da je učesće žena u javnom životu veće, ali ne i u donošenju odluka.
Kaže da kulturne norme i dalje ograničavaju žene da učestvuju u donošenju odluka, kao i uslovi koji ne podržavaju njihovo angažovanje. Rezolucija Saveta bezbednosti UN 1325, usvojena 31. oktobra 2000. godine, prepoznaje nesrazmeran efekat konflikta na žene i devojke i ističe važnu ulogu koju one mogu imati u rešavanju sukoba i mirovnim procesima.
Komandant Kfora Mikele Risi izjavio je danas da najveće bezbednosne izazove na Kosovu predstavljaju etničke napetosti, mlade institucije, korupcija, organizovani kriminal, verski radikalizam i migracije, piše Fonet, a prenose mediji.
– Doprinosimo stvaranju sigurnog okruženja i slobode kretanja svih građana, što je uslov za normalizaciju odnosa između Srbije i Kosova. To se odnosi na sve građane, ne samo što se tiče etničke i verske pripadnosti, već i polne i generacijske – rekao je Risi na konferenciji „Žene, mir i bezbednost na Kosovu“, navodi se.
