Kada Donald Tramp izjavi da je Vašingtonskim sporazumom zaustavio viševekovno „masovno ubijanje“ Srba i Albanaca, nameću se dva zaključka: Ili ne zna šta govori, ili, kao uspešan trgovac, Amerikancima pred izbore želi da proda proizvod koji je celog života najuspešnije prodavao – sebe i svoje „uspehe“.
Kada bi počeo da objašnjava da je najveći domet sporazuma iz Vašingtona za američku stranu to što će američke kompanije graditi autoput na relaciji Niš – Priština, Trampove bi pristalice verovatno vrlo brzo počele da napuštaju skup u Fajetvilu u Severnoj Karolini. Jer, koga to zanima – put se neće graditi u Severnoj Karolini, štaviše, ni jedan građanin Fajetvila njime nikada neće proći.
Ovako, američki predsednik, odlučio se da se masi koja ga je u velikom broju dočekala još na aerodromu, pohvali nominacijom za Nobelovu nagradu za mir i u tom kontekstu je napomenu da je lično on zaustavio viševekovno masovno ubijanje između Srba i Albanaca. Brendirao je Vašingtonski dogovor isprobanim sredstvom – krvoprolićem, iako to nije bila ni tema u razgovorima Beograda i Prištine. I iako su, međunacionalna ubistva odavno zaustavljena.
Trgovac Tramp „zaustavio ubistva“ na Kosovu
Apsurdnost onoga što je Tramp izgovorio najbolje se može shvatiti ako se pročita doslovce:
– Siguran sam da ću se kvalifikovati za Nobelovu nagradu za mir. Zaustavljamo masovna ubijanja između Kosova i Srbije. Dugo godina su se ubijali. Prestaće da ubijaju jedni druge. Rekao sam: “Momci, hajde da se okupimo.“ Znate, oni to rade stotinama godina, pod različitim imenima.
Ono što je u Trampovim rečima istinito je viševekovno trajanje srpsko-albanskog spora oko Kosova i Metohije, ako se uzme da je počeo 1878. sa stvaranjem Prizrenske lige. Sve drugo, od hvalisanja da će sigurno dobiti Nobelovu nagradu, preko lakonskog objašnjenja kako je okupio srpsko i albansko političko vođstvo do toga da se Srbi i Albanci stotinama godina ubijaju „pod različitim imenima“, a da je on to zaustavio, teško se može objasniti.
Zna li američki predsednik o čemu uopšte priča svojim pristalicama ili to nije ni važno, već je sve što je izgovorio, izgovorio samo za potrebe kampanje u kojoj se nalazi.
Politikolog Aleksandar Pavić smatra da se radi o ovom drugom.
– To što je rekao, rekao je u svom specifičnom stilu. Jer Tramp je ipak trgovac. Tako je zaradio milijarde. Bio je i ostao trgovac. On ume sebe i svoj proizvod, a često je sam svoj proizvod, dobro da proda i poznat je po tome da koristi superlative i tamo gde im nije mesto. Tako da je ovo sasvim u skladu sa njegovim karakterom – komentariše on.
Sagovornik Sputnjika podseća da je Tramp više puta tokom mandata svoje poteze karakterisao kao najbolje u istoriji – niko nikada, na primer, pre njega nije bio toliko oštar prema Rusiji i Kini, a američka ekonomija nikada nije bila bolja nego što je sada. Štaviše, ima uzrečicu da se radi o najboljoj ekonomiji u istoriji čovečanstva, a evo, sada i potezom pera zaustavlja ubijanja koja ne postoje.
– Tako da je sve ovo u skladu sa time, a sasvim je sekundarno to koliko on zna o kosovskom pitanju. Čak i da zna o nama više nego što bi se dalo zaključiti iz toga što je rekao, on bi opet ovako govorio, jer on sebi to dozvoljava. I ovo jeste manir tipičnog uspešnog američkog trgovca – zaključuje Pavić.
Ja i moja karijera
Kosovo i Srbija nisu važna pitanja, ni Americi, ni Trampu, a on se i ozbiljnijim stvarima bavi površno, ocenjuje za Sputnjik novinar Zoran Ćirjaković.
– U principu, on ne zna šta govori, mada nije glup, što se vidi po tome koliko je daleko dogurao. Ali, njega ne zanimaju ni stvari koje su od ključnog, akutnog, američkog interesa. Njega zanima samo on sam i njegova karijera – smatra on.
Iako izjava šefa najmoćnije države na svetu sasvim sigurno povlači za sobom određene posledice, bavljenje Trampovim izjavama, prema mišljenju našeg sagovornika, jedino može da nam pomogne da shvatimo trenutak u kome se nalazi američko društvo.
– Naravno, ništa nije crno-belo, on je mnoge stvari promenio u pravom pravcu, sa jednog odvratnog, elitističkog, imperijalističkog puta, na kome su bile SAD. Postoji taj nesklad između dobrih dela i jedne bizarne, samožive osobe koja ih čini, kao što je Donald Tramp – kaže Ćirjaković.
