Bez mora, makar i pri kraju leta, ne može priličan broj građana Srbije, ali ni onih iz evropskih zemalja koje, sudeći prema kolonama automobila ka i od morskih destinacija, nije uplašio korona virus. Neke zemlje EU i Zapadni Balkan beleže porast obolelih, a lekari to vide kao posledicu cirkulacije ljudi, prvenstveno turista.
Na morskim obalama je, prema poslednjim podacima, oko 35.000 građana Srbije, uglavnom u regionu, a najveća srpska seoba se odigrava prema Crnoj Gori. Posle otvaranja granica, drugog avgustovskog vikenda, u redu za neophodan PCR test, čekalo 1.500 i više ljudi, a samo u prvih pet dana od podizanja rampe na tamošnje primorje, preselilo čak 9.840 srpskih turista. U Crnoj Gori broj obolelih raste, ali i u Srbiji gde je broj od 57 zaraženih proteklog ponedeljka do četvrtka povećan na 125.
Jačati imunitet
Uvek postoji mogućnost unošenja zaraze u zemlju po povratku sa puta iz inostranstva, ukazuje za „Vesti“ kardiolog dr Nada Macura, bivša portparolka beogradske Hitne pomoći i upozorava građane, naročito turiste koji se odmaraju van Srbije da striktno poštuju mere Kriznog štaba za suzbijanje korona virusa.
– Lično smatram da svi zajedno moramo da radimo na smirivanju situacije i da ne putujemo mnogo van zemlje. Ipak je, zbog pandemije ove godine, trebalo i u drugim državama i u Srbiji ostati u svojoj zemlji gde je poznata epidemiološka situacija i ne ići u rizik – kaže dr Macura, uz napomenu da Srbija ima divne planine, reke i jezera, pa eto razloga da se propusti more bar jednog leta.
Na plažama, naglasila je Macura, dolazi do velike frekvencije ljudi, što nosi opasnost od zaraze. Problem je, prema njenim rečima, za porodice koje letuju u zemljama gde je zabeležen rast obolelih, pa mogu po povratku sa letovanja da unesu bolest i zaraze starije ako žive u istom domaćinstvu.
– Cela planeta prati kretanja ovog virusa, a leka još nema, pa treba slediti sva uputstva lekara, jer velika je šteta ako posle uloženog napora i uspešnog suzbijanja, ovo oboljenje ponovo bukne – objasnila je naša sagovornica.
Ona ističe da je prevencija jako važna kod svih bolesti, a naročito kod zaraznih. Savetuje podizanje imuniteta vitaminima iz hrane, uz dovoljno sna i fizičke aktivnosti i, opominje na obavezno nošenje maski, fizičku distancu i stalno pranje ruku koje su najprljaviji deo tela.
– Treba mnogo pričati o virusu, jer svaka nepažnja košta. Na koronu se mogu nadovezati bakterije i gljivične infekcije – upozorava doktorka uz savet da svi koji bi u da idu u inostranstvo treba prate epidemiološku situaciju u zemlji u koju putuju.
Upaljen alarm
Koliko je letovanje koštalo neke zemlje govori primer Slovenije koja se uspešno izborila sa koronom, da bi brojke zaraženih po povratku građana sa hrvatskog primorja, pre desetak dana, naglo porasle, pa je ova zemlja morala ponovo da preduzme mere i stavi virus pod kontrolu. S iste destinacije su Italijani „uvezli“ virus do alarmantnih razmera, pa je u toj državi, broj obolelih protekle nedelje, posle dužeg vremena, dnevno preskakao 1.000. Porast je zbog letovanja van granica beležila u jednom momentu i Austrija.
Iz srpskog Kriznog štaba za suzbijanje korona virusa se prvobitno čulo da građani po povratku sa odmora u inostranstvu, neće biti obavezni na karantin, ali je iskustvo zemalja u kojima je i do tri četvrtine od broja zaraženih stiglo sa letovanja, upalilo alarm. Naročito, što je, prema rečima članice štaba dr Darije Kisić Tepavčević, epidemiološka situacija u svim zemljama regiona lošija nego u Srbiji.
– Zabrinjava nas povratak građana iz regiona. Očekivano je da dođe do porasta broja obolelih, plašimo se sekundarnog prenosa u našoj populaciji od osoba koje su išle na turističke destinacije – istakla je ona ukazujući da će se o merama odlučivati na osnovu evaluacije koje su zemlje potencijalna žarišta za unos, gde je najviše srpskih turista i gde uvesti eventualni PCR ili karantin nakon povratka.
Opasna jesen
Dr Nada Macura ukazuje da septembar i oktobar svake godine donesu mešane infekcija koje nisu agresivne prema organizmu čoveka, ali grip to jeste.
– Mogućnost da se oboli od gripa i korone, nikako nije dobra. Mi još ne znamo mnogo o novom virusu, ali o gripu znamo, pa bi bilo dobro, uz konsultaciju sa svojim lekarom, vakcinisati se protiv gripa – kazala je naša sagovornica, dodajući da maske, kao i od korone, mogu zaštititi i od gripa.
Pazite na kontakte
Epidemiolog dr Predrag Kon podseća da na granici građani dobijaju upozorenja sa brojem telefona na koji treba da se jave i kada da se samoizoluju.
– Oni koji imaju kuće u Crnoj Gori takođe treba da povedu računa kako će se zaštititi, budući da se tamo pogoršava epidmiološka situacija: Treba da računaju na upozorenje, da je rizik veći, da povedu računa s kim su u kontaktu. Deca koja su bila u području gde je veća zaraznost ne treba da idu u školu – smatra on.
