Kosovo je definitivno teritorija sa velikim brojem ilegalnog oružja po glavi stanovnika koje građani poseduju, što predstavlja ozbiljnu opasnost u svakom smislu.
Ovako vojni stručnjak Mitar Kovač komentariše procenu prištinskog lista „Koha“ da je najveći problem javne bezbednosti na Kosovu to što se van kontrole nalazi oko 250.000 komada ilegalnog oružja.
„Što se tiče ilegalnog oružja u posedu građana Kosova i Metohije to je kulminiralo sa razvojem terorističke OVK i tokom protesta i nereda u Albaniji kada je oružje koje je pripadalo albanskoj vojsci masovno završilo na Kosmetu. Ciljano i pod okriljem pojedinih obaveštajnih službi Zapada prebacivano je terorističkoj OVK za delovanje, a posle toga i za masovne oružane pobune“, objašnjava Kovač.
Po njegovim rečima, to naoružanje nije ni malo bilo naivno, a radi se uglavnom o pešadijskom naoružanju – automatskim puškama 7,62, poluautomatskim puškama, mitraljezima, težim mitraljezima od 12,7 mm. Tu su bila i prenosna sredstva, dodaje on, za protivoklopnu borbu i dejstvo po niskoletećim objektima.
Nije bilo demilitarizacije
„Unete su na Kosovo i velike količine municije. Kroz redovne kanale i u saradnji sa albanskom vojskom i pojedinim državama Zapada, naoružavane su jedinice OVK u okviru priprema za agresiju na SRJ. Oružje je dolazilo i po ulasko Kfora, da bi posle masovno završilo u privatnom posedu građana i bivših pripadnika OVK“, ističe sagovornik Sputnjika.
Kovač kaže da se ne zna pravi razlog zašto Kosovo nije demilitarizovano kada je to posle rata učinjeno u ostalim državama bivše SFRJ.
„Ako se želi mir i kontrola bezbednosnog procesa na takozvanom Zapadnom Balkanu neophodno je da međunarodna zajednica preko Kfora i NATO-a preduzme različite aktivnosti da se to oružje oduzme“, napominje Kovač.
Oružje na celoj teritoriji
„Bojim se da demilitarizacija nije sprovedena jer, ukoliko bi došlo do krize ili oružanih sukoba, neki centri bi mogli da podignu veliki broj stanovnika koji je već pod oružjem. To je ta matrica jednovremenog i rasprostranjenog oružja na celoj teritoriji Kosova i Metohije. A u svim njihovim planovima potencijalni “agresor” je Srbija,“ ističe Kovač.
Ministarstvo unutrašnjih poslova Kosova je u decembru 2018. pokrenulo kampanju za legalizaciju oružja, ali, kako navodi „Koha“, za devet meseci, koliko je to trajalo, podneto je samo 2.000 zahteva za registraciju – uglavnom iz Prištine i Prizrena. Ministarstvo unutrašnjih poslova nije najavilo nikakvu konkretnu strategiju kojom bi se ubrzao tempo legalizacije ili oduzimanja oružja.
Prema Krivičnom zakonu Kosova, svako ko poseduje ilegalno oružje može biti kažnjen sa do 7.500 eura ili zatvorom do pet godina. Navodi se i kazna od dve do 10 godina zatvora usled ilegalnog posedovanja četiri ili više komada oružja ili više od 400 metaka.
