Eksplozija u Libanu unela je nemir među građane Pančeva, koji strahuju zbog velike količine veštačkog đubriva, uskladištenog u nekadašnjoj industriji stakla.
Milion tona veštačkog đubriva se potroši godišnje u Srbiji za bilje, a amonijum-nitrat je jedan od glavnih sastojaka koji se koristi u te svrhe.
To je upravo onaj hemijski element koji se nalazi i u Pančevu. Međutim, u pančevačkoj firmi koja skladišti veštačko đubrivo tvrde da to nije ista vrsta nitrata kao onaj koji je eksplodirao u Bejrutu.
Komercijalni direktor firme „Promist“ iz Pančeva Danilo Tomašević kaže da amonijum-nitrat ima potpuno drugačije karakteristike, i ne predstavlja nekakvu opasnost po ljude ili po životnu sredinu i zato se koristi u ishrani biljaka.
Da bi se ta vrsta materije skladištila mora da postoji provera – test na detonaciju.
„Ono što razlikuje Pančevo od Bejruta je činjenica da se takvi testovi kod nas vrše na šest meseci i građani Pančeva mogu da budu mirni“, tvrde u firmi koja skladišti đubrivo.
– Zakonom o zašiti bilja i oplemenjivača zemiljista članom 37 jasno je predviđen način stavljanja u promet džubriva amonijum nitrata pre stavljanja u promet, uvoznik distributer, proizvođač mora obaviti test koji je pod Un regulacijom na otpornost pri detonaciji – kaže Tomašević za televiziju Prva.
Libanski detonirani nitrat je zapaljiv za razliku od onog koji postoji kod nas, a koji se koristi za đubrivo. Kako naš sagovornik kaže – to bi značilo da u poljoprivrednoj radnji svaka vrsta đubriva može na neki način da eksplodira, što je nemoguće.
– Van pameti je porediti požarni amonijum-nitrat i amonijum-nitrat za ishranu biljaka. Požarni amonijum-nitrat mogu samo da uvoze preduzeća koja imaju dozvolu ministarstva odbrane i koriste to za proizvodnju civilnih eksploziva – upozorava on.
Bivši radnici azotare tvrde da je nekadašnja fabrika bila u toj meri obezbeđena da nije bilo prostora za bilo kakvu grešku i da je, kako tvrde, za vreme postojanja bezbednost u njoj bila na najvišem mogućem nivou.
