„Savršena oluja“, ili sudar gripa i korone, jedan je od najnepoželjnijih scenarija koji bi nam se mogao dogoditi početkom zime, kada krene i sezonski grip.
Da bismo izbegli tu mogućnost, važno je sprovesti vakcinaciju protiv sezonskog gripa koja će smanjiti uticaj jednog virusa na drugi, objašnjavaju lekari.
Ono što se u prvom talasu epidemije virusa korona desilo Italiji je upravo – sudar gripa i korone. Virus je paralisao svet i sve snage usmerene su na borbu protiv novog neprijatelja koji se u naš život doselio pre šest meseci, i po svemu sudeći, ostaće sa nama još neko vreme. S druge strane, borba sa gripom nije ništa novo, ali je svake godine teško boriti se sa njim ako se ne vakciniše svako ko je slabijeg zdravstvenog stanja. Ipak, protiv sezonskog gripa postoji vakcina i vakcinacija se obavlja svake godine na jesen.
Vakcinacija potrebnija nego ikad
Međutim, kako se nalazimo u paklu korone, ono što je ove zime obaveza je izbeći „savršenu oluju“ koja bi definitivno uzdrmala svaku osobu slabijeg imunog odgovora.
Epidemiolog prof. dr Branislav Tiodorović, član Kriznog štaba za suzbijane zarazne bolesti kovid-19 objašnjava da je vakcinacija ove godine potrebnija više nego ikada kako bismo izbegli da nam se kroz epidemiju korone ne podvuče i sezonski grip.
– Veoma je važno da počnemo vakcinaciju protiv sezonskog gripa na vreme. Moj predlog je da već od 1. oktobra počnemo i da njome obuhvatimo sve rizične grupe, to se pre svega odnosi na osobe starije od 60 godina, na hronične bolesnike svih uzrasta. Godinama sam se zalagao da se vakcinišu i trudnice protiv gripa, jer imali smo nažalost tragedije i kod pandemije gripa, bilo je slučajeva da i trudnica umre od gripa.
Vakcinacija kod trudnica se obavlja u dogovoru sa ginekologom koji prati stanje, te u dogovoru sa njim i one bi mogle da obave vakcinaciju. Trudnice su same po sebi u riziku jer su slabijeg imuniteta, pa ne bi valjalo da se razbole niti od jednog niti od drugog – objašnjava profesor Tiodorović.
Izbeći poklapanje
Vakcinacija protiv sezonskog gripa će se obavljati prema pravilniku, a to je preporuka osobama koje su starije od 60 godina, hroničnim bolesnicima, dok je za zdravstvene radnike vakcinacija obavezna, osim kod pojedinačnih slučajeva kada postoji opravdan razlog zbog koga osoba ne može primiti vakcinu.
– Važno je da ne dozvolimo sudar, da maksimalno izbegnemo i ublažimo neželjene efekte. Vakcina protiv sezonskog gripa iako nije vakcina protiv korone, ona je veoma važna u ovom momentu jer će se na taj način izbeći poklapanje, međusobno delovanje, a kako to izgleda, mogli smo da vidimo na primeru Italije, u epidemiji gripa podvukla se i epidemija korone – objašnjava epidemiolog.
Na primeru virusa korone imamo priliku da osetimo na sopstvenoj koži kako je to kada nam vakcina nije dostupna. U ovom trenutku u svetu vlada trka ko će prvi registrovati i izbaciti finalnu najbolju vakcinu protiv korone, ali dok se ona ne pojavi i konkretno nam ne bude dostupna, mi ćemo se okrenuti sprečavanju onoga na šta možemo uticati.
Rizične grupe
– Ne želim ni da pomislim kako bi izgledalo da se jedan organizam istovremeno bori sa virusom korona i gripom. Posebno ako se radi o osobi koja je slabijeg zdravstvenog stanja. Iskustvo nas uči da se u epidemiji sezonskog gripa dešavalo da od gripa stradaju i mladi ljudi, trudnice… grip može biti opasan za slabiji organizam, a znamo ko spada u rizičnu grupu. Kod starijih ljudi, kod hroničnih bolesnika već postoji navika i oni nas već od 1. oktobra sami zovu da pitaju da li je stigla vakcina.
Da se razumemo, vakcina ne štiti 100 odsto, ali pomaže, i to u velikoj meri, a njen efekat zavisi od samog organizma. Ako se vakciniše zdrava osoba koja ima dobro očuvani imunitet, onda imamo visoku zaštitu od gripa, ako pak imamo osobu sa hroničnim oboljenjem, starije osobe, njima će pomoći da ne završe u bolnici od gripa, a biće smanjena i smrtnost.
O tome niko ne govori, a veoma je važno istaći koliko je važno da u vreme korone nemamo osobe koje su pogođene i gripom – objašnjava profesor Tiodorović.
Domaća vakcina posle 15 godina
Posle 15 godina „Torlak“ ponovo proizvodi vakcinu protiv sezonskog gripa, a proizvodnja je počela u februaru. U jednom trenutku je bila prekinuta usled proglašenja vanrednog stanja izazvanog epidemijom virusa SARS-CoV 2, ali je pregrupisavanjem i stabilizacijom kadrovskih kapaciteta u Institutu „Torlak“ nastavljena u maju, kada su se ujedno stekli svi neophodni uslovi za bezbedan rad, rekla je dr Vera Stoiljković, direktorka Instituta za virusologiju, vakcine i serume „Torlak“.
– Trenutni maksimalni kapacitet pogona za proizvodnju vakcine protiv gripa, koji poseduje Institut „Torlak“ je 500.000 doza godišnje. Shodno planu proizvodnje za 2020. godinu, planiramo da proizvedemo što veći broj vakcina, shodno navedenim maksimalni kapacitetima. Međutim, uz neophodno ulaganje u proizvodni i kadrovski kapacitet, kao i uz ulaganje u realizaciju novog proizvodnog pogona od države, Institut „Torlak“ bi bio u stanju da proizvede i do 20.000.000 doza godišnje, čime bi zadovoljio kako potrebe stanovnišva u Republici Srbiji, tako i potrebe u regionu za predmetnom vakcinom – izjavila je dr Stoiljković.
