U diplomatiji, a i u životu, dobar savet je da se bude optimista, a kad je reč o pronalaženju vakcine protiv koronavirusa – pesimizam neće pomoći ni pedalj. Naravno, taj optimizam treba da bude u vezi s realnošću i, što je najvažnije, da nas sve tera da prionemo na posao i da brže radimo, kaže šef Delegacije Evropske unije (EU) u Srbiji Sem Fabrici.
On navodi da će Srbija i dalje moći da računa na finansijsku pomoć Unije, ističući i „snažno ohrabrenje“ za novu vladu da reforme za pristupanje EU stavi u središte svog programa.
EU je od mnogih pretrpela oštre kritike na početku pandemije koronavirusa, ocene su bile da se nije snašla, da nije pružila dobar odgovor na krizu… Kako ste vi to doživeli?
– Mislim da je ovo stara, netačna priča. Stalno dobijamo izraze zahvalnosti i zahteve za dodatnu podršku. Dozvolite mi da iznesem nekoliko prostih činjenica. Vanredno stanje je uvedeno 16. marta u Srbiji. Već 20. marta sam potpisao ugovor o prvoj donaciji od 7,9 miliona evra da se pokriju troškovi 15 kargo letova koji su dopremili hitnu medicinsku opremu koju je Srbija kupila širom sveta. Ti avioni su sleteli na beogradski aerodrom, možda ste me videli kako neke od njih dočekujem s predstavnicima srpskih vlasti… Oni su dovezli 721 tonu medicinskog materijala. Poslednji avion je sleteo početkom maja. U aprilu sam potpisao još jednu donaciju, od skoro pet miliona evra, za nabavku dodatnih neophodnih materijala, između ostalog maski, respiratora, testova i 100 trijažnih kontejnera, i to onih koji su proizvedeni u Srbiji. Sav materijal je u bolnicama. Pred novi skok broja slučajeva, 15. jula, potpisao sam treću donaciju za angažovanje 200 novih, srpskih medicinskih radnika – doktora, medicinskih sestara i administrativnog osoblja – na šest meseci kako bi se osnažile bolnice na prvoj liniji fronta. Obezbedili smo ličnu zaštitnu opremu za graničare, higijenske pakete i pomoć za romsku zajednicu, starije sugrađane i samohrane majke kojima je pomoć potrebna. Mogu da nastavim s nabrajanjem, i to samo u zdravstvenom sektoru. Jer, donirali smo takođe 78 miliona evra za privredu i dobijamo dodatne zahteve za pomoć. Naša solidarnost je neprestano na delu.
Kako biste ocenili trenutno stanje u Uniji?
– Situacija u EU se umnogome stabilizovala zahvaljujući solidarnosti, saradnji i snažnim merama. Posebna sednica Evropskog saveta od 17. do 21. jula je preduzela korak bez presedana da pojača privredni oporavak i utre pravi put za oporavak, ali mi treba brzo da vratimo ekonomiju na noge zbog cele Evrope, uključujući tu i Srbiju, koja ima koristi od investicija i trgovine sa EU. I sa zdravstvene strane oprez treba da ostane na najvišem nivou. Ovaj virus ne zna za granice i godišnja doba. To je nešto dosad neviđeno. Treba da ostanemo kooperativni, na oprezu, da nastavimo da slušamo savete lekara i uputstva i da pronađemo vakcinu.
Da li ste optimista kad je reč o vakcini protiv korone?
– U diplomatiji, a i u životu, dobar savet je da se bude optimista, a kad je reč o pronalaženju vakcine, pesimizam neće pomoći ni pedalj. Naravno, taj optimizam treba da bude u vezi s realnošću i, što je najvažnije, da nas sve tera da prionemo na posao i da brže radimo. EU se zalaže za globalno, univerzalno testiranje, lečenje i vakcinaciju i za mobilizaciju resursa kroz međunarodnu saradnju i udruživanje snaga sa zemljama i globalnim zdravstvenim organizacijama. Globalnim pozivom za prikupljanje sredstava u odgovor na koronavirus sakupljeno je 9,8 milijardi evra do kraja maja 2020. Važan je i doprinos Srbije od dva miliona evra. Ovaj pristup podrazumeva univerzalnost, ravnopravnost i pristupačnost vakcinama, naročito za najugroženije zemlje.
To, dakle, znači da bi najugroženije zemlje dobile pomoć pri nabavci vakcine?
– EU istražuje s međunarodnim partnerima kako da udruži resurse da zajednički rezerviše buduće vakcine od kompanija za sebe, a istovremeno i za zemlje s niskim i srednjim prihodom. Zemlje s visokim prihodom bi mogle da posluže kao inkluzivna grupa međunarodnih kupaca i tako ubrzaju razvoj bezbedne i efikasne vakcine i obezbede maksimalan pristup njima za sve one kojima su potrebne širom sveta. Konkretno, veoma su ohrabrujuće najnovije vesti o kliničkim rezultatima brojnih vakcina koje ulaze u najvažniju fazu kliničkih ispitivanja – između ostalog i u Evropi. S obzirom na to da vakcine treba da odobre regulatorna tela, da ih kompanije proizvedu, utvrde cenu i distribuiraju širom sveta, sve to predstavlja neverovatne izazove i u pogledu finansiranja i infrastrukture, i baš zato treba da sarađujemo, udružimo naše resurse i nastavimo da radimo u pravom duhu solidarnosti. Imajući u vidu da je virus bio poznat početkom godine i da postoji mogućnost da se važan prodor dogodi već pre kraja godine, to nam daje pravu injekciju optimizma.
Usvojen je sedmogodišnji budžet EU, a takođe je izdvojeno i 750 milijardi evra za oživljavanje privrede, koja je veoma pogođena pandemijom. Na koliku pomoć mogu da računaju zemlje koje su kandidati za članstvo u EU – konkretno Srbija?
– Novi budžet EU ukupno izdvaja više od 12,5 milijardi evra iz pretpristupnih fondova koji su posebno namenjeni zemljama poput Srbije, koje su u procesu pristupanja. To je ogroman iznos novih sredstava, jer su u pitanju donacije, i predstavlja povećanje u poređenju s prethodnim budžetom EU. Srbija će nastaviti da ima koristi i od drugih programa, kao što su oni u oblasti obrazovanja i nauke, plus druga finansiranja koja nisu namenjena konkretnim zemljama. Ceo paket tek treba da se do kraja odobri pre nego što budemo imali pred sobom sve elemente. Napomenuo bih dve dodatne stvari o ovim fondovima: 1. zbog svoje veličine i kapaciteta, Srbija je tradicionalno ta koja, među korisnicima u regionu, prima najveći iznos sredstava; 2. ova sredstva služe kao pomoć Srbiji da sprovede reforme koje multiplikuju njen kapacitet da razvija prosperitet, bezbednost i demokratiju.
Kakvu poruku EU šalje Srbiji odlukom da od početka godine ne otvori nijedno pregovaračko poglavlje? Šef srpske diplomatije Ivica Dačić to, recimo, vidi kao pritisak na Srbiju, tvrdeći i da smo jedina zemlja gde se otvaranje poglavlja ne meri sprovedenim reformama, nego i drugim stvarima, kao što je kosovski dijalog s Prištinom…
– Evropska komisija je predstavila svoje nalaze o stanju vladavine prava u Srbiji zemljama članicama EU u junu. To je deo procene napretka Srbije u vladavini prava i osnovnim pravima u kontekstu pristupnih pregovora koju Komisija obavlja dva puta godišnje. Izveštaj, koji je objavljen na veb-sajtu Ministarstva za evropske integracije, ukazuje da Srbija treba da ubrza reforme u ključnim oblastima nezavisnosti pravosuđa, suzbijanja korupcije, medijskih sloboda, lokalnom procesuiranju ratnih zločina i borbi protiv organizovanog kriminala. Izveštaj je istovremeno ocenio postignut napredak, na primer, u smanjenju broja nerešenih starih izvršnih predmeta, upravljanju granicama i procedurama za azil, kao i izradi nove medijske strategije na transparentan i inkluzivan način.
Ali to, očigledno, nije bilo dovoljno?
– Nije postignuta jednoglasnost među 27 zemalja članica da se otvore nova poglavlja, a ona je neophodna za otvaranje novih pregovaračkih poglavlja. Smatralo se da postignuti napredak nije dovoljan za otvaranje novih poglavlja. Ne zaboravite da su 2019. samo dva poglavlja otvorena, što je već tada označilo usporavanje u reformama u odnosu na prethodnu godinu. Posle leta, Komisija će predstaviti kompletnu ocenu stanja u reformama – ne samo u vladavini prava već u svim pregovaračkim poglavljima. Biće moguća kompletna analiza, ali iz EU jasno dolazi snažno ohrabrenje za novu vladu da reforme za pristupanje EU stavi u središte svog programa.
Dijalog da bude iznad dnevnih prepucavanja
Posle skoro dve godine nastavljen je dijalog Beograda i Prištine o Kosovu. Da li je realno očekivati da se u skorije vreme postigne neko kompromisno rešenje ako Priština i dalje u Brisel odlazi s maksimalističkim zahtevom – priznanje nezavisnosti Kosova?
– Nastavak dijaloga pod pokroviteljstvom EU je vrlo dobra vest. Posvećenost obeju strana je takođe dobar znak. U Briselu se održavaju sastanci o važnim pitanjima, poput interno raseljenih i nestalih lica i ekonomske saradnje, koja je ključ za unapređenje privrednog rasta u regionu. Teško je staviti bilo kakav vremenski okvir za njegovo zaključenje. Postoji politički zamah koji treba da se očuva i neguje. Postoji potreba da se dijalog održi iznad dnevnih političkih prepucavanja imajući jasno na umu konačan cilj, a to je puna normalizacija odnosa između Beograda i Prištine. Cela EU stoji iza tog napora.
