„Stanje nastalo kao posledica nastanka jedne nelegitimne države, nepriznate od znatnog dela sveta, nedostatak vladavine prava i pravde, izostanak priznanja zločina OVK i NATO, odsustvo istrage i istine za oko 2.000 nestalih Srba, čini da Kosovo i dalje predstavlja jednu crnu rupu i bure baruta“, kaže u intervjuu za Kosovo Onlajn italijanska novinarka i pisac Marija Lina Veka koja se 20 godina bori za istinu o Kosovu, rizikujući sopstveni život pokušavajući da probudi društvenu ravnodušnost i institucionalnu odgovornost.
Prisećajući se svog prvog dolaska na Kosovo 1999. godine, Lina Veka kaže „stigla sam u Peć po završetku bombardovanja i postavila jedno prirodno i veoma jednostavno pitanje, budući da sam se našla u jednoj autonomnoj pokrajini Republike Srbije ‘gde su Srbi?’, pošto od njih nije ostala ni senka…“
I tako je počelo jedno dugo putovanje, kroz istoriju i uništavanje jednog naroda, kroz laž i nepravdu, i kroz mene samu. To putovanje nije završeno. Istina počinje da izbija, ali dezinformacije, medijske laži, jednoobrazno mišljenje, diskreditovanje svakoga ko pruži informaciju koja nije u skladu sa opšteprihvaćenom „istinom“, su još uvek veoma snažni. Kosovo je veoma daleko od mira, jer nema mira bez pravde.
Italija je među prvima priznala Kosovo, samo tri dana nakon što je Skupština Kosova 17. februara, 2008. godine donela deklaraciji o proglašenju nezavisnosti, taj čin ste nazvali sramnim. Jedan ste od pokretača peticije za poništavanje odluke Vlade Italije, odnosno zahteva da parlament ponovi razmotri priznanje kosovske nezavisnosti. Šta se dešava sa peticijom, kakve su bile reakcije i da li verujete da će doći do povlačenja priznanja?
-Pokrenuli smo peticiju za ponovno razmatranje priznanja statusa takozvane Republike Kosovo od strane Italijanskog parlamenta jer smatramo da je ponovno razmatranje ovog problema obaveza i dužnost radi demokratije i stabilnosti u Italiji i Evropi. Postojanje jedne nelegitimne države u centru Evrope je neprihvatljivo. Parlament do sada nije preduzeo nikakve radnje po tom pitanju, pod izgovorom vanredne zdravstvene situacije, usled pandemije koronavirusa, sve je stopirano.
Razgovarali ste sa gotovo svim porodicama otetih Srba, više puta ste ponovili da su „one pre svih pozvane da govore o državnosti donetoj na NATO bombama“. Objavili ste četiri knjige o Kosovu u kojima ste opisali više od 100 sudbina ubijenih, nestalih Srba i potresna svedočenja o trgovini organima. Rekli ste da ima onih koji bi tu istinu poslali u Hag, ali da je mnogo „više plaćenika koji bi da je sakriju“. Na koga ste mislili?
-Razgovarala sam sa mnogim porodicama. Pomogao mi je, sada moj veliki prijatelj Srđan Živković, koji je bio moj prevodilac i saradnik. Odlazili smo u njihove domove gde smo se susretali sa bolom i gubicima. Videla sam istinu u pričama majki, ćerki, supruga. U knjizi „Vučje srce“ ispričala sam četiri najupečatljivije priče, od mnogih koje sam čula i upamtila. Između 300 i 500 Srba su žrtve vađenja vitalnih organa, namenjenih međunarodnoj trgovini ljudskim organima. Za mnogim kidnapovanim i zarobljenim smo tragali sve dok je to bilo moguće, dok je postojala nada sa su živi. Svi znaju. Svi ćute. Mnogima je u interesu da sakriju ono što se dogodilo.
Šta mislite o dijalogu Beograda i Prištine i o posrednicima dijaloga imenovanih od strane Evropske unije i Sjedinjenih Američkih Država?
Skoro da je komično pitanje. Kakav dijalog? Kakvi posrednici? Nema dijaloga ako se ne dela radi istine, radi pravde i ako se ne krene od pretpostavke da je Republika Kosovo nelegitimna i da je Kosovo i Metohija sastavni deo Srbije.
Vaša poruka Srbima na Kosovu?
Kosovo je Srbija, Srbija je srce Evrope.
