Istoričar Saša Adamović izjavio je da je Priština odnedavno vrlo osetljiva na sve što može da dovede u pitanje takozvanu nezavisnost Kosova, pa to objašnjava i aktuelnu buru oko knjige u srpskoj misiji u Briselu „Hrišćansko nasleđe Kosova i Metohije“, zbog čega su reakcije albanskih političara otišle toliko daleko da zahtevaju izvinjenje visokih zvaničnika Evropske unije.
– Po principu da su u strahu velike oči, svuda vide potencijalne pretnje, a sada je problem fotografija Aleksandra Vučića i Varheljija na kojoj se vidi knjiga „Hrišćansko nasleđe Kosova i Metohije“ na engleskom jeziku. Nisu im očito smetale proja i pogača, ali knjiga koja dokazuje ne samo hrišćansku tradiciju južne srpske pokrajine nego i vekovno prisustvo Srba na prostoru KiM – to je sigurno nešto što može veoma da uznemiri kosovsku albansku javnost – kaže Adamović.
Da li incident zbog knjige pokazuje nervozu Prištine kada je reč o nastavku dijaloga?
– Dijalog Beograda i Prištine uz posredovanje Evropske unije je zapravo za kosovske Albance još zona komfora, u kojoj se osećaju bezbedno jer osećaju da Brisel, a uz Brisel i Berlin, zapravo jedino što traže jeste da Srbija prizna Kosovo. Zato i ne čudi toliki otpor koji imaju prema inicijativi ambasadora Grenela u vezi sa nastavkom dijaloga.
Šta je zasmetalo Meljizi Haradinaj Stuble, kosovskoj ministarki spoljnih poslova i dijaspore, u vezi sa knjigom – Kosovo i Metohija ili hrišćansko nasleđe?
– Moguće da joj je zasmetalo i jedno i drugo. Izraz Metohija inače označava posed Pravoslavne crkve. Jednostavno, sve vreme su se trudili da taj naziv izbace kako bi koristili samo termin Kosovo, ali činjenica je da su Kosovo i Metohija oduvek bili srpski i hrišćanski.
Da li i dalje postoji opasnost od otimanja hrišćanskog nasleđa na KiM, pogotovo nakon nedavnih događaja u Istanbulu u vezi sa pretvaranjem muzeja Aja Sofije u džamiju?
– Bilo je, naravno, i ranije pokušaja kosovskih Albanaca da srpsko pravoslavno hrišćansko nasleđe na KiM na neki čudan način postane albansko nasleđe. Ono što se nedavno desilo u Istanbulu, kada je Aja Sofija kao jedan od najznačajnijih hrišćanskih simbola pretvorena u džamiju, ali i ono što se dešava u Crnoj Gori zahvaljujući Đukanovićevom zakonu o slobodi veroispovesti, koji predstavlja jak udarac na SPC, moglo bi da posluži kao model Prištini, odnosno da se takve stvari mogu dogoditi i na KiM. Zato je bitno da Srbija dobro obrati pažnju na sve šta se dešava sa kulturnim nasleđem, od Uneska do svakog drugog mogućeg foruma.
