Policijski čas kraći od 14 dana ne daje dugoročne efekte, već samo kratkoročne, što je bilo neophodno na početku epidemije, navodi dr Kisić Tepavčević.
– Većina zemalja sada pooštrava mere, u skladu sa tim mi smo potpuno zabranili javna okupljanja koja broje više od 10 osoba, limitiran je i broj osoba koji mogu da budu u zatvorenim prostorima – kaže dr Darija Kisić Tepavčević.
Mere važe samo za teritoriju Beograda, ali odluke se, prema njenim rečima, donose u odnosu na aktuelnu epidemiološku situaciju, pa o merama odlučuju lokalne samouprave.
Na pitanje zašto nije uveden policijski čas, ona odgovara:
– Takva vrsta zabrane je imala smisla u momentu prvog uzlaznog toka, kada smo hteli da zaštitimo najstarije i najugroženije sugrađane. Izvesno je da će epidemija da traje i da ćemo dugo morati da se borimo sa kovidom 19. Bolest je prevazišla zdravstvena pitanja – rekla je ona.
Ono što bi, smatra ona, dalo najviše efekta da svi budemo u karantinu 14 dana, ali to nije održivo.
– Moramo da prihvatimo činjenicu da moramo da budemo jedan organizovan tim – dodaje Kisić Tepavčević.
Na pitanje da li postoji mogućnost da se policijski čas ipak uvede, ona navodi da svako zatvaranje ispod 14 dana ne daje rezultate.
Mere izolovanih dana u karantinu ne daje efekte dugoročno, kratkoročno daje ako se želi postići nešto – nabaviti respiratore i opremu, navodi ona i objašnjava da je to i urađeno na početku epidemije kada je ta mera bila neophodna.
Kada su u pitanju protesti, ona navodi da svako okupljanje ljudi jeste faktor rizika i njihovi efekti videće se za pet do 10 dana.
