Ubrzanje evropskog puta i nastavak dijaloga sa Kosovom su, prema rečima predsednika Srbije Aleksandra Vučića, glavna očekivanja evropskih zvaničnika od Beograda.
Nakon razgovora sa predstavnicima Evropske unije (EU) u Briselu 26. juna, Vučić nije precizirao kako će dalje teći pregovori Beograda i Prištine pod okriljem EU. Kako je rekao, na sastancima se razgovaralo o principima dijaloga, uslovima koje postavlja kosovska strana, ali i o „situaciji u Prištini“.
„Situacija u Prištini“ odnosila se na saopštenje Specijalizovanog tužilaštva u Hagu da su optužnice za ratne zločine protiv kosovskog predsednika Hašima Tačija i nekadašnjeg predsednika Skupštine Kadrija Veseljija date na ispitivanje.
U prvoj reakciji na objavu Tužilaštva u Hagu o postojanju optužnica, predsednik Srbije je pozvao na uzdržanost.
Sa evropskim zvaničnicima se pre Vučića susreo i kosovski premijer Avdulah Hoti. I sa tih sastanaka Brisel je uputio iste poruke – da je brzi nastavak dijaloga Srbije i Kosova ključan.
Komplikovane pozicije
Bojan Al Pinto Brkić, iz beogradskog nevladinog Foruma za međunarodne odnose, podseća da su uz velike pritiske međunarodne zajednice otklonjene tehničke prepreke za nastavak dijaloga – Kosovo je ukinulo takse od sto odsto na robu iz Srbije, a Srbija je obećala da će stopirati kampanju povlačenja priznanja kosovske nezavisnosti po svetu.
Ali, predlog optužnice protiv Tačija, jednog od ključnih pregovarača sa Srbijom, sada komplikuje poziciju Kosova.
– U Prištini postoji politički problem ko će pregovarati sa Srbijom, ko ima oštrije stavove i ko će izdejstvovati bolju poziciju u konačnom sporazumu. Sa druge strane, čini se da u Srbiji postoji samo jedan pregovarač, a taj pregovarač nema baš velike apetite za sporazum sa Kosovom, bar u ovoj fazi – rekao je Bojan Al Pinto Brkić za Radio Slobodna Evropa (RSE).
Pobeda Vučićeve Srpske napredne stranke (SNS) na izborima i osvojena dvotrećinska većina u parlamentu, omogućila je „poziciju koja srpskom pregovaraču de facto omogućava da zaključi sporazum sa Kosovom“, smatra Brkić.
Ipak, prema mišljenju Brkića, „stavovi dve strane su svetlosnim godinama daleko i nema govora o postizanju sporazuma u kratkom roku“.
Tači oslabljen kao pregovarač
– Ako govorimo sa etičkog i moralnog aspekta, predsednik Tači bi zbog očuvanja kredibiliteta i ugleda Kosova trebalo da se žrtvuje tako što bi podneo ostavku, kako bi bio spreman da se suoči sa optužbama Kancelarije specijalizovanog tužioca, ili sa postupkom koji se dovodi u vezu sa tim – rekao je za RSE Ehat Miftaraj iz Kosovskog instituta za pravdu.
Tači je u svojim ranijim izjavama naglašavao da će on predvoditi pregovarački tim za dijalog sa Srbijom i da će premijer Avdulah Hoti biti deo tog tima.
Međutim, politički analitičar iz Prištine Artan Muhadžiri ocenjuje da je Tačijev pregovarački položaj sada oslabljen.
„Dakle, njemu se nameće da preispita svoj položaj i način na koji će nastaviti svoju političku karijeru, odnosno da li će podneti ostavku ili će sačekati potvrđivanje optužnice“, navodi Muhadžiri.
On sumnja da će Tačija političari, bilo da su evropski ili američki, gledati kao ravnopravnog partnera.
– Saopštenje Specijalnog suda je radikalno promenio položaj Tačija, njegovu sliku i političku moć, posebno u odnosu na međunarodne partnere – podvukao je Muhadžiri.
Kad se nastavljaju pregovori?
Evropski zvaničnici su za nastavak dijaloga odredili jul, bez navođenja preciznog datuma. Pre nastavka briselskog dijaloga, prema najavama predsednika Srbije Aleksandra Vučića, očekuje se „veliki samit“ u organizaciji Francuske i Nemačke.
Međutim, posredovanje u sporazumu bi za SAD, smatraju stručnjaci, bio važan spoljnopolitički rezultat za predsednika Donalda Trampa u mesecima pred američke izbore.
Specijalni izaslanik Donalda Trampa za dijalog Ričard Grenel je u objavi na Tviteru izrazio očekivanje da će nakon otkazivanja sastanka u Beloj kući, koji je u svetskim medijima bio predstavljen kao „istorijski susret Tačija i Vučića“, uskoro biti zakazan novi sastanak u Vašingtonu.
