Poslanici Skupštine Srbije usvojili su krajem februara Zakon o pravima boraca, vojnih i civilnih invalida rata i članova njihovih porodica, a nedavno su, i pored pandemije COVID-19, usaglašene i radne grupe koje imaju zadatak da do 11. maja konkretizuju sve novine ovog akta.
Ljubomir Bradić, predsednik Udruženja boraca Valjeva i generalni sekretar Gvozdenog puka, kaže da novi zakon nije savršen, ali je prilika da se napokon krene od nule u rešavanju pitanja boračke populacije.
– Mnoga udruženja nisu zadovoljna, ali ovo je prvi put da smo kao populacija ušli u neki zakon, i to treba iskoristiti. Naša je sreća što je ministar učesnik rata i prepoznao je našu muku i bacanje na rub istorije boračkih prava. Borci će ovim zakonom prvi put ostvariti pravo na borački dodatak, poseban penzijski staž, imaće mogućnost rešavanja stambenih problema, prioritet pri zapošljavanju, ali i pravo na overu zdravstvene knjižice i naknadu za pogrebne troškove – ističe Bradić.
Predlozi za uniforme
Ključne novine su da će se napokon ustanoviti koliko je veterana u Srbiji kroz posebne legitimacije, ali i da će se mnogo detaljnije i konkretnije regulisati problematika ratnih vojnih invalida i porodica palih boraca.
Među ključnim novinama su da će se veterani ubuduće na ceremonijama pojavljivati u jedinstvenoj „veteranskoj uniformi“, kao i da će, nalik na učesnike Prvog svetskog rata, dobijati „Veteranske spomenice“.
– Napokon ćemo saznati koliko nas je. Nikada nije izvršena evidencija broja ratnih veterana i ratnih vojnih invalida ili su procene vršene pogrešno. Procena je da nas ima oko 300.000, mada sam ja skloniji da verujem da nas je sada oko 240.000. Mnogi srpski ratnici su u međuvremenu preminuli od bolesti, zadobijenih rana i od sramote što ih se država skoro 30 godina stidela – priča Ljubomir Bradić, koji je i član radnih grupa za izradu legitimacija i veteranskih uniformi.
Ističe da za sada postoje dva predloga za uniforme. Jedan je, dodaje, da to budu tamnoplavi sakoi i pantalone, a drugi klasična maskirna uniforma.
Bradić, inače, važi i za jednog od najtežih „pregovarača“ sa Vladom Srbije. Do sada je, da bi ostvario prava boraca iz svog udruženja sebi lomio prste, ukucavao eksere u šake i štrajkovao na krovu Udruženja. U razgovoru za „Vesti“ kaže da je zadovoljan onim što se postiglo u pregovorima.
Besplatni prevoz
– Pravo na ovu legitimaciju sada su stekli i mnogi veterani koji do sada na to nisu imali pravo, uključujući i pripadnike VJ koji su branili zemlju 1999, ali i one koji su ratovali početkom devedesetih godina prošlog veka. Predviđeno je da legitimacijom veterani ostvare niz novih prava, a oni će biti podeljeni u tri kategorije u odnosu na vreme i teritoriju gde su ratovali – ističe Bradić.
Veterani i ratni vojni invalidi koji su bili u ratnim dejstvima duže od 200 dana, kao i najmanje 60 dana na Kosmetu, postaju „borci I kategorije“.
Status „borca II kategorije“ ostvaruju oni koji su bili na ratištu 46-200 dana, a u „III kategoriji“ su oni koji su bili angažovani do 45 dana. Ova prava imaju i borci koji su to vreme proveli na stacionarnom lečenju ili su bili zarobljeni. Bradić kaže da će legitimacija najverovatnije izgledom podsećati na ličnu kartu, ali će biti sivomaslinaste boje i moći će elektronski da se očitavaju. Mnogo važnije je, ističe, što će pružiti čitav niz novih pogodnosti ovoj populaciji u Srbiji, kao što je to praksa u drugim zemljama.
– Srbija do sada nije priznavala svoje vojne veterane, a sada se to napokon promenilo. Napokon smo postali „vidljivi“ za državu. Očekujem da će veoma brzo ne samo država, već i lokalne samouprave, razne institucije kao i medicinske ustanove doneti interne akte o privilegijama poput popusta, umanjenja plaćanja, besplatnog prevoza, parkiranja ili prioriteta prilikom zdravstvenih pregleda. Ništa od toga lokalne samouprave neće koštati, a borci će osetiti da ih država nije zaboravila – zaključuje Bradić.
Zlatne i srebrne spomenice
Novost je i da će veterani dobijati „Boračke spomenice“, čime će se vratiti tradicija „solunskih ili partizanskih spomenica“. Svaka spomenica će se sastojati od medalje, vrpce na kojoj može da se nosi, uverenja o priznanju, značke i kutije, a na Radnoj grupi je da do detalja osmisli njen izgled.
– Najverovatnije će postojati zlatne i srebrne „spomenice“, ali je najbitnije da utvrdimo tačne kriterijume kome će se dodeljivati. Istovremeno, uz ovu postojaće i druga „antifašistička spomenica“ za učesnike Drugog svetskog rata, i partizane i četnike – kaže Bradić i dodaje da još nema predloga da li bi se na toj spomenici našla neka ličnosti iz srpske istorije ili događaj.
– Vrpce vojnih spomen-medalja i spomenica se raspoređuju po sledećem redosledu: Vojna spomen-medalja za izuzetan doprinos i sistemu odbrane Srbije, Vojna spomen-medalja za doprinos sistemu odbrane, za ranjavanje i učešće u borbenim dejstvima, Boračka spomenica, Vojna spomen-medalja za izuzetne rezultate u vojnoj službi, za dostignuća u sportu, za učešće u multinacionalnim operacijama, revnosnu vojnu službu, Vojna spomenica za obeležavanje jubilarnih godišnjica VS i spomenice za učešće na združenim taktičkim vežbama i sličnim međunarodnim aktivnostima – otkriva Bradić.
Ko sve dobija borački status?
Po novom Zakonu „borac“ je državljanin Srbije koji je bio pripadnik oružanih snaga SFRJ od 17. avgusta 1990. do 27. aprila 1992, a za pripadnike oružanih snaga SFRJ stacioniranih na teritoriji BiH do 19. maja 1992. Ovo pravo ostvaruju i oni koji su nosili uniforme tokom SRJ, Državne zajednice SCG i Srbije posle 27. aprila 1992, ali i svi koji su branili zemlju tokom NATO bombardovanja od 24. marta do 26. juna 1999. Status borca, takođe, dobijaju i svi dobrovoljci, ali i stranci. Ovo pravo stranci ostvaruju ako su bili u sastavu regularnih jedinica i pod istim uslovima kao i drugi, uz uslov da je zahtev za državljanstvo Srbije podneo do 3. juna 2007.
