Šetajući prestonicom, sreću se Obrenovčani, "okupirali" su Beograd, ali jedva čekaju da se vrate svojim kućama. Kada na ulici čuju da ste iz Obrenovca, oseti se briga kod "običnih" građana. Nema tu sažaljenja, više brige i saosećajnosti. Telefoni Obrenovčana su se usijali, fejsbuk, tviter puni poruka, apela, vapaja za pomoć, traže se nestali, svi se raspituju, nude smeštaj, pomoć, hranu, odeću.
Ponedeljak, pre podne – Moja malenkost odlazi u poznatu pekaru u Bulevaru Kralja Aleksandra (poznata po dobrom pecivu, gde se uvek čeka bar desetak minuta da dođete na red). Posle porudžbine, ljubazna prodavačica otkucala je račun, verovali ili ne, 666 dinara (za sujeverne tri šestice – oznaka zla).
"Zanimljiva brojka“, rekoh prodavačici.
"Nije ni čudo da je ispala ova cifra danas, kada je ovaj haos u Srbiji", reče prodavačica.
"Još što sam iz Obrenovca", rekoh i "zaledih" gospođu.
Posle šoka, prekrsti se… Pogleda me! U očima sam video brigu, kao da je želela nešto da mi kaže, reč utehe ali.. red je veliki. Treba uslužiti ostale mušterije.
Sramota pojedinih trgovaca – U svakom žitu ima i kukoljaDobro poznata izreka da u "svakom žitu ima kukolja", nažalost, potvrdila se i u Obrenovcu. Vlasnici pojedinih trgovinskih lanaca, drastično su u petak ujutru kada je voda prekrila grad, povećali cene osnovnih životnih namirnica (pogoto vode, koja je bila tri puta skuplja). Jedan od imućnijih Obrenovčana, koji ima lanac maloprodajnih objekata po celoj opštini pritvoren je zbog ove, malo je reći, nemoralne radnje. Kako li će sutra (a Obrenovčani se nadaju da neće biti milosti i da će zatvorska kazna da bude adekvantna) da pogleda komšije u oči. Bedno! |
Ponedeljak, poslepodne – U svoj brizi, setih se da nisam platio račun za mobilni telefon. Odlazim do poslovnice Telenora i objasnim da mi račun za mobilni ipak nije bio prioritet pri pakovanju. Ljubazna radnica daje mi kopiju računa, pa pravac u poštu. Kada je radnica videla da sam iz Obrenovca kao da je videla duha.
Bravo za kladionicu "Mocart"Potpisnik ovih redova povremeno voli da "baci koju paru" u kladionici. U četvrtak uveče, sreća se osmehnula. Prošla su sva četiri košarkaška para. Na uloženih 400 dinara, dobitak je 3.900. Ali, u petak je nastao haos u Obrenovcu. Kako naplatiti dobitak, uplatno mesto u Obrenovcu je pod vodom. U ponedeljak, moja malenkost pokušala je, čisto informativno, da se raspita kad, gde i kako može da se naplati tiket (po pravilima SPORTskih kladionica, dobitak se isplaćuje na mestu gde je i uplaćen listić). Ljubazna radnica odmah je zvala nadređene, i posle nekoliko minuta – novac je u džepu. Lep gest kladionice "Mocart". |
"Iz Obrenovca ste"?
"Da", rekoh.
"Pa kako ste, je l ste uspeli na vreme da se evakuišete", uzbuđeno pita radnica.
"Jesam, sve je ok, evakuisali smo se. Moja zgrada nije toliko problematična, ali su problem kuće. Od njih više ništa nije ostalo, potopljene su", pokušavam da odgovorim.
"Ja imam rođaka iz Obrenovca, on je u Rekovcu"!
"Mislite Rojkovcu", ispravih je.
"Da, da, tamo".
"I tamo je voda velika, još je to naselje blizu Save, pa je opasnost i dalje“, rekoh i videh strah u očima radnice.
"Valjda će ovaj pakao uskoro da prođe. Šta da vam kažem, čuvajte se", završi ljubazna radnica i preda mi uplatnicu.
Zla kob se nastavila. Nekada je ova beogradska opština, s pravom ili ne, bila poznata kao mesto koje ima veliki broj narkomana. Šta je sledeće, kao da se mnogo pitaju? Kada će o Obrenovcu da se piše, recimo, kao rasadniku vrhunskih SPORTista (posebno fudbalera: Nemanja Matić, Filip Đuričić, Uroš Đurđević, Ivan Obradović…)? Možda već "sutra", kada prođe ovaj košmar.
Sekunde do smrti kraj Obrenovca |
Juriš preko trudnice do čamca |
Dobro, poplave… Nego, šta bi u "Sili"? |
Zašto Srbi vole Ruse? |
