Kako prenose agencije, u nacrtu radne verzije dokumenta pisalo je da su zemlje Procesa saradnje u jugoistočnoj Evropi (SEECP) zabrinute zbog "razvoja situacije u Ukrajini, aneksije Krima kršenjem međunarodnog prava, eskalacije stanja u istočnoj Ukrajini i uticaja koji ti događaji mogu da imaju na regionalnu sigurnost i stabilnost".
Prema nezvaničnim izvorima, takav stav bio je neprihvatljiv za Srbiju i Grčku, dok je Makedonija navela da nema stav jer još nije osnovana nova vlada posle nedavnih izbora.
Zbog toga će predsednici parlamenata i šefovi misija članica SEECP-a pokušati da u nastavku sastanka usaglase izjavu o Ukrajini.
To je za sada neizvodljivo sudeći po izjavama srpskog šefa diplomatije Ivice Dačića. On je više puta prethodnih dana istakao da Srbija ostaje verna stavu da poštuje teritorijalni integritet Ukrajine, ali da se neće pridružiti osudama Rusije.
– Mi poštujemo teritorijalni integritet svake zemlje članice UN, a s druge strane, Srbija ne može i neće da uvodi bilo kakve sankcije protiv Rusije, našeg tradicionalnog prijatelja – ponovio je Dačić principijelan stav zvaničnog Beograda.
Povodom poziva nekih evropskih zvaničnika da u vezi s krizom u Ukrajini Srbija usaglasi svoju politiku sa EU, Dačić je uzvratio da Srbija mora da vodi računa o svojim državnim interesima.
– Kako se više budemo približavali EU, imaćemo sve veću obavezu da se pridržavamo zajedničke spoljne i bezbednosne politike Unije. Međutim, u ovoj fazi Srbija mora da vodi računa da s jedne strane poštuje našu opredeljenost ka EU, a sa druge strane da moramo po svakom konkretnom pitanju da procenjujemo i naše državne i nacionalne interese – naveo je srpski ministar za RTS.
Strah Rumuna zbog MoldavijeZvanični Bukurešt strahuje da bi susedne Moldavija i Gruzija mogle da dožive sudbinu Ukrajine, gde bi istočni delovi mogli krenuti putem otcepljenja i pripajanja Rusiji po uzoru na Krim. Tu i leži razlog rumunskim upornim osudama Moskve. |
