– Zbog toga što mi je porodica bila obeležena kokardom, za mene u tadašnjoj Jugosaviji nije bilo velike nade, pa sam odlučio da odem u Francusku i tamo potražim posao i sreću. Tako je i bilo, ali sam imao neopisivu želju da pošteno odslužim vojni rok u JNA i svoj dug prema domovini, te sam se iz Francuske vratio i otišao u vojsku, a vojni rok sam kao izuzetno dobar vojnik služio u Zagrebu. Tada, dok sam još bio u uniformi, upoznao sam Anicu i u tom trenutku su, bar za mene i nju, međunacionalne nesuglasice između Srba i Hrvata izgubile svaki smisao. Odmah sam video da je Anica žena mog života i ponudio joj da ostavi posao medicinske sestre u bolnci Rebro i da pođe sa mnom u Pariz što je ona i prihvatila – seća se Miroslav dana kada je upoznao Anicu.
Anica danas tvrdi da bi uradila isto kao i pre tri i po decenije i da se nije pokajala što se udala za Miroslava, ali Miroslavljeva i Aničina rodbina nisu imali previše razumevanja za njihovu ljubav.
– Kad sam iz Pariza telefonom dala otkaz u bolnici i kad sam rekla roditeljima da sam se udala za Srbina, svi su bili izbezumljeni i ljuti, a posebno otac, četiri brata i dve sestre. No, to je bila moja odluka koju sam donela dušom i srcem i nisam pogrešila jer je Miroslav celog života bio izuzetno vredan radnik, dobar suprug i još bolji roditelj Nikoli, Olgi i Petru koje smo izrodili i izveli na pravi put. Na Miroslavljevo insistiranje u Francuskoj nisam radila jer je on želeo da se potpuno posvetim deci i to je bila više nego dobra odluka.
Josip prvi posetio zetaAničinin otac Josip Vukićević dugo nije mogao da se pomiri s izborom svoje ćerke da se uda za Srbina sa Ravne Gore, ali vremenom ga je ljutnja prošla, pa je na kraju posetio zeta i ćerku u Leušićima. |
Anica i Miroslav su primer kako ljubav može da pobedi mržnju među narodima i tako su vaspitavali i svoju decu koja su veoma uspešni poslovni ljudi. Jedino, kako kažu Miroslav i Anica, ne kriju da su iskreni jugonostalgičari.
– Naši roditelji su u ratu bili na suprotnim stranama, ali i te kako patimo za zemljom kakva je bila Jugoslavija do njenog nerazumnog razaranja – izričiti su Anica i Miroslav Žižović, sada žitelji podravnogorskog sela Leušići.
Deca rade po svetu– Deca su nam uspešna. Nikola je završio turističku školu i radi u Parizu, Olga je završila Visoku školu za menadžment i sada radi u Lozani, u Švjacarskoj, a Petar je diplomirao finansije na Sorboni i živi u Luksemburgu. Miroslav i ja deo godine provodimo u Leušićima gde nam je najlepše na svetu i gde nas s vremena na vreme posećuju deca i unuci, a zimi mi odlazimo kod njih – kaže za "Vesti" Anica Žižović, ponosna majka troje dece rođenih iz ljubavi u braku Srbina i Hrvatice. |
