Za sada nema ništa od 250.000 dinara (nešto više od 2.000 evra), koje je još 10. juna prilikom obilaska Obrenovca obećao premijer Aleksandar Vučić i kao i domove za sve one koji su bez njih ostali do zime.
Ministarke građevine, saobraćaja i infrastrukture Zorane Mihajlović kaže da sve mora da se dovede u zakonske okvire, a ministar za rad Aleksandar Vulin kaže da že taj famozni zakon biti donet u narednih osam dana. Juče se oglasio i direktor Kancelarije za obnovu i pomoć poplavljenim područjima Marko Blagojević i saopštio da je pristigla pomoć u novcu oko 30 miliona evra što je znatno manje od pričinjene štete.
Na sve ove sumorne vesti iz otadžbine dijaspora gleda sa nevericom. Kada je katastrofa pogodila Srbiju odmah su se dali u akciju prikupljanja pomoći, prikupili su tone i tone hrane i drugih potrepština, šleperi su stigli u poplavljena područja, roba je uskladištena u prostorije Crvenog krsta, a sada čuju da nije stigla do nevoljnika.
– Upravo sam se vratio iz Srbije gde sam na delu video posledice poplave i na žalost nebrigu naše države za te ljude. Pomoć je stigla, a oni su bez ičega ili su dobili na kašičicu neku mizeriju! Zato mi je dužnost, kao patriote i jednog od mnogih koji su učestvovali u humanitarnim akcijama da obavestim zemljake u rasejanju šta se u matici dešava. I, ne postoje reči kojim bih se opisao ovaj osećaj izdajstva i sramote – kaže za "Vesti" Vlado Stefanović, predsednik Udruženja kralj Petar Prvi i Ravnogorskog pokreta, predvodnik svih humanitarnih akcija Srba u Parizu.
Pogazili su naš trud– Veoma smo razočarani svim što smo čuli o stanju u Srbiji i što je osam šlepera u vrednosti od oko milion evra naše francuske humanitarne pomoći završilo ko zna gde. Gde je pomoć iz ostalih zemalja Evrope? Žao mi je svih onih ljudi koji su danima vredno radili da se ova akcija što pre i uspešnije realizuje. Ispalo je da je sav naš trud bio uzaludan. Žao mi je i nas i njih, onih koji danima čekaju da naš trud stigne do njih. Voleo bih da porazgovaram sa odgovornim i pitam ih da li stvarno smatraju da smo mi toliko bezvredni – pita se Vlado Stefanović. |
Sa puno gorčine ističe kako se ljudi u rasejanju odriču svog slobodnog vremena, svakodnevnice sa porodicom, čak su uzimali i slobodne dane, kako bi na što bolji način pomogli našim ljudima u poplavljenim područjima.
– Radilo se od jutra do mraka, sa željom da se što pre pošalje pomoć u hrani, vodi, higijeni i svim najpotrebnijim sredstvima i na kraju – horor – razočaran je Stefanović.
Srbi u Parizu zadovoljni su odzivom ljudi u akciji prikupljanja pomoći, koja je završila u Crvenom krstu, ali dalje nije otišla.
Nesposobna vlast!– Ova situacija jasno govori da mi nemamo izvršnu vlast i da ljudi koji vode opštine nisu u stanju da se nose sa problemima koje imaju. A sa druge strane i što bi, jer oni imaju zagarantovana primanja radili |
– Pa, za koga smo prikupili pomoć ako ostaje u prostorijama Crvenog krsta? O kojim je prioritetima ovde reč dok ljudi gladuju i danima čekaju na pomoć. Srami se, zemljo!
Pa, koju pomoć još od nas očekujete? Ljudi u dijaspori nisu patriotske ovce da ih stalno muzete, kako bi država, bolje reći neki, opet profitirali, a narod strada. Po koji put ste izigrali poverenje naroda koji se nada da će nekada biti bolje u toj našoj Srbiji? Posle ovoga sadašnjeg, čemu da se više nadamo, kada, državo, sa tobom ostadosmo gladni i nesrećni – pita Stefanović.
Žalosno je šta rade ljudima– Za ovu celu situaciju niko u Srbiji nije bio spreman i organizovan! Nažalost, veliki deo pomoći je zadržan ili čak skladišten daleko od ugroženih. Što se tiče novčane pomoći velika sredstva su se prikupila i još se prikupljaju, ali naši političari, da li namerno ili slučajno koče i usporavaju da ta sredstva budu uložena u obnovu oštećene infrastrukture i domaćinstava na pogođenim područjima u Srbiji i RS. Žalosno je da ljudi još spavaju u objektima u kojima se nalazi voda. Da li je moguće da posle mesec i po dana ljudi još jedu konzerve. Da li je moguće da država ne dozvoljava da dijaspora dovozi belu tehniku i nameštaj kao pomoć – kaže za "Vesti" Dragan Gagi Gavrić iz Vintertura, jedan od osnivača Zajednce Srba u Švajcarskoj. |
Razočarani su i drugi sagovornici "Vesti" iz dijaspore . Goran Milošević iz Tutlingena u Nemačkoj kaže da samim tim što je narod u Obrenovcu ustao na noge govori da im je prekipelo i to treba podržati.
– Sramota je da tolika pomoć otišla za Obrenovac, toliko para uplaćeno, a ljudi i dalje gladni, bez krova nad glavom ili u ubuđalim kućama i bez stvari. Mi iz kluba "Nikola Tesla" iz Tutlingena smo pomoć isključivo predavali u crkvi i bili smo na licu mesta i videli da tu pomoć narod dobija. Mislim da bi bilo mnogo korisnije da vlada ljudima napravi kuće kada je već dobila toliki novac nego da se svađa u skupštini i van nje – ističe Milošević.
Krediti za privatnike– Vlada Srbije nije čekala procenu štete već da bi pomogla oporavku privrede u poplavljenim područjima, iz Fonda za razvoj izdvojila milijardu dinara (nešto više od 9 miliona evra) za dugoročne kredite malim i srednjim preduzećima, kako bi preduzeća radila i zadržala radna mesta – kazao savetnik ministra finansija Marko Lazarević dodajući da će izveštaj o proceni štete biti osnov za pripremu donatorske konferencije za Srbiju i BiH, 16. jula u Briselu. |
Stefan Došić iz Beča, rodom iz Obrenovca, je sa svojom organizacijom "Back on stage"među prvima počeo da prikuplja pomoć za popvlavljene.
Ispitati krivicu Vučića i DačićaVreme je da se postavi pitanje političke odgovornosti za poplave pre svega premijera Vučića i Dačića, izjavio je juče zamenik predsednika Demokratske stranke Srbije Aleksandar Popović, ukazujući da je Vlada trebalo da donese akcioni i planove ugroženosti, zaštite i spasavanja još posle poplava 2011. zbog čega je zatražio da se zna ko su ministri koji to nisu uradili. |
– Jako tužno je gledati sav taj narod koji nema nikakvu podršku od strane vlasti. Definitivno je jasno da ustanove u Srbiji ne rade ono što treba da rade. Narod je gladan, žedan, iscrpljen, besan. Ako se nešto hitno ne uradi plašim se da će loše da se završi – upozorava Dašić.
