Mediji u Srbiji, međutim, spekulišu da SPC, koja je do sada kategorično tražila od pape da prvo klekne u Jasenovcu pa tek onda dođe u Beograd, donekle spremna da revidira ovaj stav. Srpska crkva, kako se tvrdi, u dosluhu sa beogradskim vlastima, tražiće, a Vatikan je navodno spreman da privremeno odloži proglašenje Alojzija Stepinca, hrvatskog kardinala iz doba zloglasne NDH, svecem, kako bi se otvorila vrata za posetu pape Srbiji.
Predsednik Nikolić juče se u Beogradu sastao sa sekretarom Svete stolice za odnose sa drugim državama, Dominikom Mambertijem, a posle ovog susreta izrazio je želju da se "zajedničkom mudrošću ne načini nikakav potez koji bi bilo koga uvredio, pogotovo u vezi odnosa prema istoriji, Drugom svetskom ratu i ulozi Stepinca u njemu". U ovoj poruci zahvalnosti papi Franji za pomoć koju je pružio posle poplava, ističe i da će mu biti drago da poglavaru Rimokatoličke crkve poželi dobrodošlicu u Srbiji čim o njegovoj poseti bude postignut dogovor sa Srpskom pravoslavnom crkvom.
Šef diplomatije Ivica Dačić je posle susreta sa Mambertijem rekao da je u interesu Srbije da papa dođe u posetu, ali da ne može da govori o odnosima Katoličke i Srpske pravoslavne crkve, stavljajući do znanja da taj čin ne predstavlja problem državi, već crkvi.
Podržao ustašku državuAlojzije Stepinac, vatikanski kardinal i zagrebački nadbiskup, trebalo bi ove godine da postane svetac Rimokatoličke crkve. Ovaj kontroverzni redovnik prethodno je 1998. beatifikovan (uveden u red blaženih) u doba pape Jovana Pavla Drugog. A Srpska crkva je već tada izrazila nezadovoljstvo ovim potezom. |
U odnosima dve crkve, prema rečima političkog analitičara Milana Nikolića, ima više faktora, ali je onaj najvažniji da je "za tango potrebno dvoje".
– Ti odnosi i dolazak pape ne zavise samo od nas, već i od Vatikana. Novi papa jeste drugačiji, otvoreniji, manje raskošan i sa željom da produbi saradnju sa pravoslavnom crkvom. Uspostavio je odličnu vezu sa patrijarhom u Konstantinopolju, ali je SPC uvek oprezna prema poseti pape zbog duge istorije komplikovanih odnosa, još od krstaša, preko ustaškog perioda, do guranja Stepinca za sveca, što je sramotan čin. Mislim da je dobar put, otvoreni razgovor o pitanjima koja su prepreka dobrim odnosima, poput te kanonizacije Stepinca i iznošenje pune istine na videlo – kaže za "Vesti" Nikolić i ukazuje da Srbija kao mala zemlja nije u centru događanja, ali može dati doprinos boljim odnosima pozivom katoličkom poglavaru, naravno u dogovoru sa SPC.
Dačić: Veliki ugled Svete stolice– Srbija politički želi da se s Vatikanom što bolje razume u pitanjima od zajedničkog interesa i da razgovara i o najneprijatnijim pitanjima u uzajamnim odnosima. Mislim da naši državni funkcioneri treba da imaju političke konsultacije sa tako značajnim političkim faktorom kao što je Vatikan, jer Sveta stolica ima veliki ugled, političku moć i razuđenu mrežu širom sveta – rekao je Dačić. |
Analitičar Đorđe Vukadinović ne isključuje mogućnost da je papina poseta Beogradu "jedan od neformalnih zahteva Brisela na putu Srbije ka Evropskoj uniji" i da Nikolić i Dačić taj "vruć krompir prebacuju u patrijarhove ruke".
– Vlasti očigledno ne žele da se zameraju. Kažu da žele papi dobrodošlicu, ali dodaju da to isto treba da kaže i Sveti arhijerejski sabor SPC. Vlasti takođe ističu zahvalnost Vatikanu što nije priznao nezavisnost Kosova. Međutim u svetlu najavljenog proglašenja kardinala Alojzija Stepinca za sveca, što može dovesti do ponovnog zahlađenja odnosa Srpske pravoslavne i Rimokatoličke crkve, kao i u svetlu protivljenja Moskovske patrijaršije, do papine posete Srbiji, uveren sam da neće doći pre nego što se 2016. godine završi najavljeni Svepravoslavni sabor u Istanbulu. A možda ni posle toga – kaže Vukadinović.
Saradnja vera brana terorizmuMilan Nikolić smatra da je osim političke i saradnja crkava, naročito najvećih, dobar pravac. |
Poziva papi bilo je više poslednju deceniju, a u Vatikanu su bila dva srpska predsednika. Bivši Boris Tadić je pre pet godina posetio papu Benedikta XVI, a aktuelni Tomislav Nikolić je prošle godine bio na inauguraciji pape Franje. Uzvratna poseta, međutim izostaje iako su najviši srpski zvaničnici, a sada i Dačić kao šef diplomatije zahvaljuju vatikanskom gostu na principijelnoj podršci u vezi sa članstvom Srbije u EU, kao i činjenici da Vatikan nije priznao jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova. Dolazak pape se u više navrata svodio na medijski balon, a poslednji put uoči prošlogodišnje proslave 17 vekova Milanskog edikta.
Nema dogovora na vidiku
Poziv papi da poseti Srbiju samo je jedan u nizu kurtoaznih gestova službenog Beograda, ali do te posete neće doći dok se ne saglasi Srpska pravoslavna crkva, tvrdi za "Vesti" portparol Beogradske nadbiskupije velečasni Milutin Novaković.
– Ovaj kao i pozivi prethodnih državnika Srbije, znače samo toliko da vlasti nisu u načelu protiv. Konkretnih dogovora nema na vidiku, jer poseta ne može da bude realizovana dok i SPC ne uputi poziv. Papa može da dođe u Beograd bez saglasnosti SPC, jer je Vatikan država, ali u tom slučaju poseta se ne tretira kao pastoralna misija poglavara Rimokatoličke crkve svojim sveštenicima i vernicima u Srbiji. Zato postoji jasan stav Svete stolice, tako je već vekovima, da papa ne ide u posete u one zemlje, gde nisu dominantni katolici, dok se po tom pitanju ne uspostavi harmonija države domaćina i njene većinske crkve, odnosno verske zajednice – pojašnjava Novaković.
Pitaju se i RusiUoči prošlogodišnjeg jubileja Milanskog edikta Ruska pravoslavna crkva je, da podsetimo, poručila vrhu SPC ako na proslavu u Niš dođe papa da SPC ne računa na patrijarha Kirila i delegaciju Moskovske patrijaršije. A za vreme Kirilovog prethodnika patrijarha Aleksija, što je takođe odavno poznato, iz Ruske crkve je poručeno Vatikanu ako prizna samoproglašenu nezavisnost Kosova da će se Moskva povući iz međucrkvenog dijaloga katolika i pravoslavaca na putu ponovnog ujedinjenja hrišćana. |
Verski analitičar Živica Tucić kaže da je Stepinčeva kanonizacija "pitanje između crkvenog Beograda i Zagreba, a ne Beograda i Vatikana".
– Svaka crkva ima pravo da proglasi za sveca koga hoće i ne mora da uvaži ničije protivljenje, pa ni SPC ili države Srbije. Ipak, u Stepinčevom slučaju, mišljenja sam da prvo treba da sednu srpski i hrvatski istoričari i rasvetle njegovu ulogu. Tim pre što i među katolicima u Evropi se smatra da lik Alojzija Stepinca nije do kraja istražen, a postavlja se i pitanje koliko bi preuranjena kanonizacija mogla da pogorša međucrkvene odnose. Uostalom i beogradski nadbiskup Stanislav Hočevar se zalaže za rasvetljavanje kontroverzi vezanih za Stepinca – kaže Tucić.
